Наш народни живот

КНЕЖИНЕ У СРБИЈИ. 38

су у њима уништили кнежевску власт, кнезове унижавали, гонили или секли, а место њих, или поред њих, испостављали своје намеснике — кабадахије И „остале којекакве мање чиновнике“, који су, без обзира на дотадашње народне навике, чинили што су дахије хтеле или што су сами налазили за добро" На место, или поред сеоских кнезова, који су, као што ћемо на другом месту видети, били саставни елементи кнежинске организације, они су наместили. у свакоме селу по једног субашу, „који је чинио са сељацима што му је воља“. На место аутономне народне управе заведе се централна, која је полазила од дахија у Београду и пружала се до субаша у најудаљенијим селима Београдског Пашалука и до простих момака који су били груби извршиоци наредаба старијих.3 То је био ужасан поремећај од старине свикнутога реда. На такве је поремећаје народ увек реагирао, па је то учинио и сад подигавши устанак на дахије. Тачност оваквог извођења најбоље показује та околност што устанак од 1804 године није дело ни једног човека, нити једне кнежине. Исте злоупотребе у читавоме пашалуку озлоједиле су цео пашалук. Незадовољство се свуда осећало и избило је на неколико места, којима су се придружила и сва остала.

За турске владавине ово су биле кнежине у Србији: у Нахији Шабачкој: Мачва, Поцерина, Тамнава и Посавина,

| 5 Ваљевској: Посавина, Јадар, ЈЉиг или Подгор, Зи = Ужичкој : Црна Гора, Рујно, 5 - Пожешкој: Драгачево, Подибар (или Кнежина Поди-

барска) и Морава, = Рудничкој: Морава, Црна Гора,

| „Сад већ ни судија других није било у земљи осим дахија и њихових кабадахија и субаша: кнезови су послије Аџи-Мустај пашине смрти одмах изгубили власт у народу...“ (Вук С. Караџић, Даница за 1828, 148).

2 Вук С. Караџић, Српски Рјечник, код субаша.

У „Кабадахије су се звале мање, дахије, које су биле под овим великим. За кабадахијама ишле су бимбаше, за бимбашама“ субаше, а за субашама прости момци“ (Вук С. Караџић, Даница за 1828, 145).

НАШ НАРОДНИ живот 3