Наш народни живот

32 __- СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

кадија У неким приликама чак су и кнезови имали права да штите земљу од потреса и нереда. У народној се песми пева како Бирчанин Илија „Турчину не да у кнежину“, већ „кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија“. Исто је тако турска управа штитила аутономију кнежина и с поља, иу случају потребе позивала је кнезове и кнежине да је помогну. Кад је Пазван Оглуу друштву са насилницима које су Бећир паша и Мустај паша били прогнали, пошао на Београдски Пашалук, да сеу њему дочепају власти и покваре ред који је био васпостављен, Мустај паша „подигне“ и Србе против баша и Пасманџије и заповеди им да продају краве и волове па пушке да купују и да се бране, ако нису ради да баше њима обладају. Војску ову српску одређивали су кнезови из нахија и кнежина, а на бој су је водиле одређене буљубаше, над којима је свима био бимбаша Станко Аогмбашић...“= Кад су дахије збациле законитог пашу и заузели његово место, криза око управе пашалуком можда би била брзо завршена и можда се не би изазвало огорчење у Народу да су само наставили одржавање реда «оји је био васпоставио Мустај паша, да су били добро са кнезовима и да се нису мешали у кнежинска аутономна права. Кнезови би и даље, можда, управљали кнежинама, само би обавезе које су имали према паши сад пренели на дахије. Они су, међутим, радили сасвим обратно. Они су хтели да поруше потпуно дотадашњи ред и да спроведу у целој земљи од врха ло дна своју власт. Да би у кнежинама могли чинити што су хтели, они

: Прота Матија, Мемоари, 38. На ово је можда алузија оно што Вишњић пева о Алекси и Јакову Ненадовићима: Нар и ћесар кад мир учинише, А они се цару предадоше, И код пара кнезови посташе, Многе Турке пару опалоше: (Седам паша што су опанули Опанули, па их поморили. (Вук С. Караџић, Срп. нар. пјесме ТУ, 127). 2 Вук С. Караџић. Даница за 1828, 139.