Наш народни живот

__КНЕЖИНЕ У СРБИЈИ. 43

6. Кнежинске скупштине, једно старо народно наслеђе, које су, како каже Прота Матија, „јоште од Косова остале“, које су се и за време Турака одржавале и на које се народ скупљао „на различите договоре“, истина су задржане и под Кнезом Милошем и звале се исто тако скупштинама, али су биле сведене на зборове, које су кнезови сабирали да на њима саопште заповести Кнеза Милоша, да народу разрежу порезу, или да му нареде кулуке.

Тако су под Кнезом Милошем уништена стара аутономна права кнежина. Кнежине, кнежински кнезови и кнежинске скупштине истина су и даље постојали, али су постали нешто сасвим друго но што су били под Турцима. 1830 године име кнежина замењено је именом капетанија, а доцније именом «срез. Кнезови у кнежинама названи су капетанима. На тај начин ишчезоше и имена која су подсећала на старе аутономне покрајине, да уступе места именима која су означавала само административне покрајине и администативне чиновнике Србије.

Овако коренита промена, на штету народне покрајинске самоуправе, није била у вољи народу и није могла проћи без кризе. Односи и облик управе у кнежини били су давнашњи, у народу створени, обичајем чувани и срасли с народом, и нису се могли лако прегорети. Кнежине су биле нешто интимно и своје. Стари кнезови су били домородци, народни људи, које је сваки знао и према којима је био сваки слободан и отворен. Они су имали стари, у својој породици наслеђени и народом подржавани ауторитет, 0 коме су и они сами и народ водили рачуна. Они су живели са народом, познавали његове прилике и потребе, о њима се са

: 1 децембра 1823 јавља Петар Вулићевић из Смедерева Кнезу Милошу „како смо совокупили од сваког села Нахије Смедеревске (Нахија Смедеревска била је у исто време и кнезкина) по неколико кметова у Азању и онде смо им све Ваше послате заповести с добрим толковањем прочитали, по том порезу на Нахију Смедеревску припадшу расположили смо...“ (Држ. „Арх. К. К., Нах. Смедеревска 1828).