Наш народни живот

58 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

чају прави кметови, „знатнији сељаци“, како их назива Вук Караџић, а мали кметови су сви остали сељаци. Мали кметови се понекад зову и спрошиња. '

Најзад, да поменемо и то, да има примера да су понекад у овим општим сеоским зборовима, као појачани израз јавнога мишљења и делања, узимале учешћа и жене. 24 марта 1830 године пише кнез Милован Кукић из Пожаревца Кнезу Милошу како је отишао у село Божевац да присуствује извршењу смртне казне над Јованом Живковићем из Божевца, који је у друштву са неком Кумријом, с којом је живео у недозвољеним односима, убио њеног мужа 'Раку Ристића. Кумрија је с обзиром на шесторо ситне деце, коју је имала, била помилована. Дошавши у Божевац Кукић позове сеоску скупштину (збор), саопшти јој пресуду и помиловање Кумријино и оде да пресуду над Живковићем изврши. Али док је он припремао што треба за извршење пресуде „жене сеоске приготовљеним код себе камењем скупиле се и убију Кумрију.“ Као највећи кривци за ово означује се десет људи и две жене,г

Одлуке и делања оваквих општих сеоских 360„рова врло су личили на буне и протесте. Кнез Милош није волео ни једно ни друго, и био је "строг према њима.

1 7 септембра 1820 пише Милосав Здравковић Кнезу Милошу: „За то Вама јављамо, милостиви Господару, и Вас пожорно молимо и љубимо скут и колено са свим кметовима и «гепрошињом“ (Држ. Арх., К. К., Нах. Ћупријска 1820).

2 Држ. Арх., К. К. Нах. Пожаревачка 1830.