На изјаву г. Драшковића : (и написе његових послушника)

12

О кредиту за јавну кампању противу мене = у штампи, у Народној Скупштини итд. нисам ја измислио, већ сте ми то Ви, г. Драшко“ вићу, саопштили својим писмом, а ја то Ваше _ писмо штампао и приказао читаоцима. Да ли

је тај кредит био 1000 динара, или већи, или

- мањи, то се мене не тиче. Оно што ме се пак тиче, то је оно што Ви рекосте том приликом“ да је помен о том кредиту, у мојој "књижици, неистина. Ето, како вас Ваша уроЂена пакост нагони да сами противу себе сведочите, према чему Ваши читаоци морају закључити, да су сва Ваша тврђења лажна. То Ви, г. Драшковићу, свакако, нисте ни хтели ни желели > Е, али она народска каже: „Ко другом јаму копа,“ итд. итд. — Нисам ја указивао на „Трг. Гласник,“ „Дневни а И „Штампу“ као листове које сте ви плаћали да мене грде, већ сте ми Ви то казали оним својим писмом о добивеном креднту, да ме преко штампе итд, нападате, а ја после бележио листове, који су Ваше смерове помагали. То ми Ви, г. Драшковићу, у неку руку, и _ сад овим својим написом казујете, кад велите: _како је за Вас „довољно и то, што редакције тих листова знају да то није истина.“ По чему те редакције могу то знати, г. Драшковићу» Да ли по томе, што су из изгласаног кредита примале, или што нису прималег... Ви постајете врло оригиналан, Г. Драшковићу! О тој · Вашој оригиналности редакције ће од сада водити белешку и оне ће се чувати да је-још који пут на себи пробају. Ви постајете за њих Данајац, од кога ће оне зазирати: и кад им дарове носи.