На стрампутици : роман из предратног живота београдског

вемља била у пропадању са- искварености граЂђЂанских нарави, спасла је само оштра примена Лакургових закона. —

— Тако је! Право професорски! — одо-браваше Гојко. | - = | - - = Али, — похита Паја с одбраном, — ja,

не тражим незаконитост. У спорном случају не би било гажења закона, кад би надлежни чинилац — а-то је општа седница Касационог Суда — протумачио те одредбе у корист женске деце. А подстицај за то могао би учинити ваш Суд... То је смисао мога заузимања.

— Тако се можемо погодити, — рече Гојко. -__-_-- кивот се креће бржим током -него промене у законодавству. Старе ·-неправичности -ваља уклањати на могућан начин.

— Дајем ти реч, Џајо, да ћу тражити тумачење тих параграфа у твом смислу; а расправљаћу то питање и у нашем часопису. __--— Потпуно сам задовољан, — стиште му Паја руку и устаде. — Допустите за тренутак... зарад промене одела. |

Џаја оде у другу собу.

1 Гојко је-већ раније мислио да говори са Зарпћем о ствари која га је у последње време јаче занимала па, оставши с њиме насамо, употреби ову прилику.

— Хтео бих, Милане, да говорим с тобом о једној ствари интимније природе, — рече Гојко тише и устаде.

— Говори! — и Зарић такође устаде.

— Паја је блиски рођак мога добротвора, Николе Младеновића којп има, као што знаш, две ваљане кћери...

— До тога ми ништа није стало.

— Што није досад, може бити одсада.

— Женскиње ме не интересују... Парен кашу хлади.

— Ти си се, драги мој, опарио на једној,