На стрампутици : роман из предратног живота београдског

д- KA i = =— 549

||

_па сад мислиш да- су све једнаке!... И-међу цвећем има корова. ___— Искуство ми казује да је женидба непромишљеност бујне младости... У слободи је живот. безбрижнији. | __— С тим начелом ти оде у модерне јунаке! — насмеја се Гојко. — Али, мораш признати да. без жене нема ya живота.

— Не, Гојко! -„Кена је само. терет и брига, у непрекидном савлађивању њене неугодне ћуди и настраних прохтева. =

— Не можеш порећи да је нежењен човек лишен оног душевног задовољства и радости што се могу осећати само покрај добре жене.

— Ти о томе идеалишеш, а, ја хвалим Бога, што ме је доста рано избавио од тог задовољства и те радости,

— Признаћеш, ваљда, да је узајамна -љубав између мужа и жене највеће благо земаљског То бар исповедају сви срећни мужеви.

— О, срећни мужеви! Колико ли их јег... Па онда, љубав!... Неразумљиво и обманљиво осећаље... Ко би могао рећи шта је љубав;

— Нашто нам њених дефиниција; Бићемо задовољни ако живимо у њој, ако је у души осећамо. се

— Љубав је пре обмана себе самога. него јасна представа душе и разума. Бити под њеном тиранијом и у њој тражити срећу, о! ја не више. — Ту се Зарић стаде отресати крајем капута.

— Зло, кад би сви људи били такви песимисти. — Боље је бити и песимист, него се оптимистички заносити уображеном срећом и ва_рати себе.

Гојко је с осмехом на лицу гледао Зарића, вртећи главом и чудећи се његовој настраноти... Одлучив се на женидбу, био је тврдо убеђен да је усамљени живот момачки бесми-