На стрампутици : роман из предратног живота београдског

E i TL |O = ===

творевина срачунатих планова постала, би имагинарна... пропало би уздање у поправку рушнисанога стања... саломљена би ми била и душа и тело са неиздржљива јада — са несносних дугова...!

_ Увек само. твоји планови и рачуни!... Мислила сам да ти је моја Верица јаче прирасла за срцег

— (0 ти знаш колико је ја волим. Али... неуспех би ме доиста сатро и морално и материјално... Сва ми је нада, била још на састанак б њоме. Моје речи брзо је електризују, сугерирају... Ти ћеш ми у томе помоћи, је ли — и он дохвати руку Јуцину и пријатељски је стиште. — У тебе се још једино уздам.

— Ти знаш, Драгоје, колико те ценим и почитујем, — говораше Јуца топлије, разнежена његовом пријатељском љубазношћу. Покушаћу опет... Само, добро пави шта, радиш! Твој ме »план« плаши... Ја Веру волим к'о очи у глави. Не смеш бити лакомислен као што су данашњи момци; не смеш ништа чинити што би било за зет Николу и његову кућу —

— 0, за то не брини!

Јуца узе служавник са стола, како би Боровића принудила на одлазак, бојећи се Верина повратка из собе.

— Извини, Драгоје, у послу сам...

— Дакле, сутра одговор:

— Јес, сутра... А за састанак причекаћеш... Време је најбољи совјетник... И Паја је обећао да ће нам помоћи код зет Николе... А сад, извинићеш...

Јуца пође куинским вратима, па застаде.

— Нешто сам мислила да ти кажем, па... А, јес! — рече Јуца тишим гласом, — "тела сам ти рећи да напустиш ону твоју кондукторку Мицу...

Боровић се намргоди. Било му је непријатно да говори о својим стварима, за које је