На стрампутици : роман из предратног живота београдског

= 178 срачунате љубави, па је непушташе из њих, старајући се грозничаво, свом дрскошћу својом, да је одржи у њима, да потпуно овлада њоме.

Голубица је уловљена.

Безазлена Вера!... Да је могла хладније расуђивати; да је умела разумети смелост погледа његових, сагледати неузбуђене му изразе лица, осетити неуздрхтали тон гласа његова, — прочитала би душу која обмањује; осетила, би да су изливи љубави његове само речи вична, језика а не срца; било би јој јасно да то не говори истинска љубав која у таквом тренутку покрене кончиће свих нерава и мишића, узбуни цело тело; уверила би се да су његове речи само смишљени изрази удешеног плана, да су обманљива замка, припремљена да њу поштопото улови.

Јадна Вера!... Млађана и безавлена, она беше неподобна да то види и осети. Узбуђена и занесена душа не даваше јој да хладно гледа, и мисли, да. расуђује о изјавама љубави његове, да процењује о нерасудним и лакоумним корацима што их је починио. Напротив, његова, смелост у љубави, коју је мало раније осуђивала. као »луду дрскост«, сад јој је била врлина, која га је уздизала изнад свих других... Па како јој је он данас леп, мио, неодољив! Сјај његова ока црног продираше јој кроз узбуркано срце, опијаше јој заталасану душу.

Клица љубави, миле и заносне, разви се у њеном срцу чудноватом брзином. Разлози млађана јој ума подлегоше сасвим осећању срца које је желело да буде љубљено и — да љуби... Она је говорила тихо и лагано, гледајући у под, као да се плашила да каже што мисли и осећа:

— Дошла сам, Драгоје, с тврдом одлуком да раскинем осећајну везу која нас је зближавала. Али ви начинисте преокрет у души мо-