На стрампутици : роман из предратног живота београдског

па ен се === _—— == 956 де - пи то =

гледа Наду. — Зар је поред тебе могло и то бити !... Код толике твоје опрезности и бриге!...

— Нисам веровала, оцо, да утицај споља може бити јачи од сестринске љубави... Вера је још у доба, кад се може лако завести на зло као и на добро... Задобивена дружбом лакоумних другарица, занесена модерним идејама о слободном и самосталном кретању у животу, а очарана љубавном ласком тога господина, она, је убрзо упала у замке његове...

— О! о! — зграњавао се Никола.

-— Онда, кад је Боровић проспо Веру, у ње беше тек обична симпатија за њ. Да си нам само казао за прошевину, њена би симпатија, под јаким разлозима твојим и мојим, зацело, убрзо охладнела, ишчилела. Уместо тога, остављена себи самој, незадовољна са несаслушања њена мишљења, а под заводљивим утицајем његовим о коме нисам могла имати ни појма, — у ње се развила љубав брзином која ме је вапрепастила.

— 0, невероватно!...

Док се Никола чудио Вериној занесености дотле је Нада мислила како да пређе на главну ствар, па бојажљиво говораше:

— Морам ти и то рећи, оцо, да је она, у жару своје млађане и бујне љубави, а неверујући у попустљивост твоје одлуке, покушала и —_

— Штаг — гледаше је Никола нетремице.

Нада. се устезала да изусти реч, за коју је предвиђала да ће га најјаче потрести, па 060рене главе, као да би то било признање сопствене кривице, проговори мукло:

— Покушала је бегство с њиме.

Никола се трже пренеражен. Ужасна реч убегство« стеже му срце, а кроз груди продре оштар бол, као да беше изазван оштрицом ножа. Лице му побледе, очи замаглише, а 060pena глава тежила је да се сакрије од стидап срама који га обузеше. Дршћућим рукама ухвати