На стрампутици : роман из предратног живота београдског

а aku 25 – = 97! |

— Надам се, драги оцо, — говораше Нада радосно, — да никад више нећеш имати узрока, који бп те о нама забринуо.

Вера загрли Наду и стаде је љубити.

— Твој сам вечити дужник, сејо!

А срећни отац што је нашао »залутало јагње«, што опет има своју љубимицу, грлио је п Веру и Наду, говорећи:

= Допста, највећа је родитељска радост и срећа: пматп честиту и ваљану децу.