На стрампутици : роман из предратног живота београдског

23. + У МАСОНСКИМ ОДАЈАМА.

Уљеце, око седам часова, заустави се аутомобил у Студеничкој улици пред бројем 46. Из њега изиђоше Никола и — Вера.

Са улице, на лицу плаца под тим бројем,

-не беше никакве зграде. Уместо ње стајала је висока озидана ограда с капијом, на којој беше укована повећа лимана табла с горњим бројем у средини, а око њега беху видна слова В:. 1:. и реч «Југославија».

Никола и Вера уђоше на капију.

Преко повећег плаца, на коме се зеленела, трава с неколико младих мрко зелених четинара и јоргованског жбуња, беласала се на месечини поширока стаза, оивичена струковима разнога цвећа. Она је водила у дубину ка повисокој приземној згради с крилом под правим углом које је затварало плац. То беше нова зграда, довршена тог пролећа.

— Ето, Верице моја, то је Ложа Слободних Зидара.

Читаоци већ знају да је отмени газда Никола Младеновић припадао »тајном« браству слободних зидара и да је сваког понедељника ишао на ложинске састанке под изговором да иде у »Клуб Трговачке Омладине«. Још док је био на својим трговинским студијама на страни, Никола се упознао с циљем и принципима СОлободног Зидарства које је у Немачкој, Француској и Енглеској било у великој важности, па