На стрампутици : роман из предратног живота београдског

= === не а Б 9() = 7 – =

Вера се опет смејала. Њена веселост и безазленост прекидани су каткад усиљеном 083биљношћу и срдитошћу које брзо пролазише. То је одговарало природи млађаног јој доба. Час детињаста и смешна, час грациозна. и кокетна као каква удавача!... Та младост незна још за болове и страсности. То је младост у којој се жели што скорија зрелост.

У Верино доба шипарице су обично заљубљене — заљубљене у каквог младића или и зрелијег човека с којим су тек једанпут разговарале, или и-у уличног пролазника који им је само добацио љубазне погледе; заљубљене у његов спољњи изглед, његову симпатичност, лепоту... Но код Вере није био тај случај; још није знала за љубавну чежњу п бол. Али би се за Наду могло рећи да је прошла кроз једну врсту љубавног искушења. Још као петнаестогодишња девојчица заљубила се

младог и симпатичног професора псторије.

о та незрела, идеалисана љубав, без откровења, скривена дубоко у срцу њену, угасила се доста брзо, кад је друге године престала виђати »предмет своје љубави«. Отадају осећање љубави није више узнемправало; могла се мирно одати пословима око Вере и куће.

Сестре су још неко време провеле у ћеретању, а нарочито у подгревању успомена с летошњег путовања. Вера је радо говорила о својим утисцима са бечких улица, Ринга m Пратера, у опери и на музичким концертима. y Volksgarten-y; затим у минхенским музеима п са пута по дивним пределима швајцарским, као и о величанственом изгледу са Ригикулма на, глечере, на фирвалдштетерско и Цушко Језеро; — па је изјављивала жељу за непрестаним путовањем. — Ах, сејо, какво задовољство у путовању!... Сваки час промене, све ново, све лепше