На стрампутици : роман из предратног живота београдског

40

— Та то није обравовање што га даје факултет. — Није, Вера. У факултетима се предаје чиста наука, и то или ради унапређења саме науке, или ради стручне спреме. А за тебе није пи једно ни друго... Ти си, истина, вредна, лако би савлађивала тешке студије научне и филозофске; али... је ли то позив за женскиње2 Нека се тим студијама одају оне, којима је потребна спрема да би могле живети од ње.

— Браво, Надо, тако је! — узвикну Никола одушевљен њеним разлозима. — Не бих хтео Веру научника и филозофа, озбиљну и занесену високопарним идејама и проблемима, већ овако... милу, веселу, безавлену. — Никола је опет загрли.

— Ах, оцо, ипак —

Нада је имала на уму већу навалу женскиња у факултете од прошле године. Била је убеђена да је та навала долазила више из таштине и лакости, него ли из потребе за стручну спрему. А знала је да многе, које су почињале науком, нису јој до краја. остале верне, па је говорила:

— Доцнија удаја и породични живот потискују науку — покварена, је п жена п научпик. А »еманципација« твоје Зоре, Вера, не значи да треба занемарити свој прпродни позив.

-— Tako је, Верице моја! Нада има право.

— Тебе су, Вера, занеле другарнце твоје, — тврђаше Нада поуздано. — Уверена сам да та идеја није твоја. i

Вера је ћутала, мргодна. Није јој било право што јој пропада тако »леп план« о ма тури и филозофском факултету који би јој допустио слободније кретање и интимније односе с другарицама. Алп, после одлучног држања Надиног и очевог, није више покушавала да брани остварење његово. А признавала је себи