На стрампутици : роман из предратног живота београдског

57

кћери изазвао је ошите изненађење. Нарочито трговачке жене и кћери које не беху навикле да у оваквим прилнкама виде газда, Николу 6 кћерима, биле су изненађене неочекиваном појавом њиховом. Било са тог изненађења, било са лепе појаве ових сестара, једно тихо «Ада!« прожубори кроза салу.

Сви погледи беху управљени на њих.

Мушки млађи свет радознало се извештавао о оцу и кћерима, очекујући нестрпљиво почетак играња, када ће моћи ступити у ближе познанство с њима. А даме су кроз лорњете подуже посматрале овај лепи и симпатични пар сестара, нарочито Веру, која је својом млађаном лепотом сијала свом очаравајућом моћи. Посматрали су их формално од главе до пета; свака, црта, сваки покрет, свака ситница на њима беше предмет радозналог пи зналачког испити“ ваља и пресуђивања.

Колико изненађења и дивљења њиховој ванредној појави, толико и супарничке завидљивости и суревњивости! Тоалете им беху, наравно, прве на ударцу пемилостивих и злобних примедаба. Просте, једноставне и неприлагодне модноме кроју, па ипак допадљиве п укусне, њихове су се тоалете видно издвајале од ша репила оштрих боја и пакићености многих млаг ђих и старијих дама, које се осећаху срећне што могу на себи да покажу богаство најновије моде и модерног укуса. А та критика па дала је понајвише на рачун старије сестре коју познанице нису ни раније трпиле са њене »настраности« и »особењаштва«.

Ступање у салу учинило је на Веру дубок утисак.

Она је и досад унеколико знала, — по причању другарица — како изгледају велики отмени балови, али јој сад први поглед показа друвчију, величанственију слику него што је у својој уобразиљи могла представити. Као глумица, кад првипут ступа Ha, позорницу, Вера,