На стрампутици : роман из предратног живота београдског

59

Паја је продужавао с досеткама на рачун моде пи модерности осталих дама. А Вера се блажено осмехивала. Она је сад слободно разгледала околину и погледала по сали. Никола, их остави с Пајом, па оде да потражи своје познанике. -

Наскоро им приђоше Верине другарице, Зора и Мара, одевене по најновијој моди и раскошно накићене. =

— А, Вера! Какво изненађење! — говораше Зора, прилазећи и рукујући се. — Али... не бих се надала толикој неискрености: тајила, си од нас свој долазак на бал! — Па не чекајући на Верино правдање, продужи: — Но, хвала Богу, лед је проломљен,.. Уверићеш се, како. је много пријатније бити у овако сјајном друштву, него седети непрестано у соби за књигом и радом — п'ез-се раз угат

—- Дистракција је неминовно потребна, додаде »филозоф« Мара, намештајући свој златан цвикер на носу.

Обе честитаху Нади и Вери на »укусној« тоалети, мада се у души осећаху у том погледу срећнијима од њих. Зора се затим извини потребом обилажења и других другарица и при-

јатељнца, па их брзо оставише.

— Ћуркасте! — рече Паја, гледајући за њима.

Многобројни парови шетали су средином сале у живом и веселом разговору, па и Паја с Вером и Надом уђе у њихов елиптични низ, окружен млађим и старијим људима и дамама. Вера је у пролазу радознало гледала по околини; груди су јој се још узбуђено надимале, али јој је бистар поглед прелетао с краја на крај, заустављајући се понајвише на дамама с · раскошним и модерним тоалетама, са скупоценим накитима и разноврсним фризурама. Мада је била готова на осуду те претераности,