На стрампутици : роман из предратног живота београдског

доцније је играла још само једну српску игру; окретне игре није волела; остало је време провела седећи поред оца и посматрајући играче, нарочито Веру. - -

По свршеном кадрилу стаде изненадно пред Вером елегантан млад човек у фраку најновијег кроја и у потпуној балској опреми која је знатно одударала од Гојкове опреме у салонском реденготу. Црна густа коса фрпзерски накудрована, танки брчићи уздигнути уз образе, лице и брада брижљиво обријани — цела је појава његова представљала лепушкастог младића, који је много полагао на своју тоалету.

~ __ Вера се трже изненађена. Једва га је познала. То је био млађи питомац Николин, Драгоје Боровић.

Он их већ одавно није посетио; а сад, чим се поздрави и покуша да јој пољуби руку коју Вера брзо трже, ненавикнута на такву галантерију — стаде причати о неком непредвиђеном случају са кога је задоцнио на бал. Гојко се извини Вери и остави је с Боровићем, па се упути Нади и Николи.

А — = Одвећ сам се обрадовао, госпођице Вера, кад сам вас угледао. Нисам веровао својим очима... Да сам могао и помислити само да ћете ви бити овде, био бих зацело међу првима... А. видите, неки пресантиман... нека интуиција казиваше ми да ће овај бал бити за ме значајан, емшнентан...

Боровић је у говору радо употребљавао стране речи, па их је у изговору и нарочито наглашавао. А Вера га је с осмехом слушала, задовољна присуством овог модерног каваљера... Уђоше у низ осталих парова који су после кадрила шетали кроза салу. Он је продужавао говор:

— Колико сам се обрадовао вашој неочекиваној појави, толико ме је она више изненадила... Да, за мене је велико изненађење...