На стрампутици : роман из предратног живота београдског

који задивљује околину и очекује њено пљег= скање. : -

Задијану, а радосну и срећну, доведе је Боровић код Наде и ангажова за други кадрил. За Боровићем ређаху се Стајић и други играчи, прилазећи Вери по E у исти мах; и она је, поред свих опомена. Надиних да се одмори, играла неуморно, прелећући кроза салу као на, крилима. И код сваког новог играча, видећи брижан поглед Надин, слегала би раменима, као да би хтела рећи: „Ето, видиш, како могу дати корпуг« После петог играча Нада је ухвати за руку и силом натера да седне, одбијајући навалу нових каваљера. А Вера, зајапурена, само се осмехивала, бришући марамом зној са чела, и хладећи се лепезом. Њеној је души годила та навала младих људи и чинила ју је врло, врло срећном. И отац, уживајући у игри и радости своје љубимице, тепао јој је, обасипљући је милим речима.

У другом кадрилу беху јој у15-а-у5 Зора и Стајић који хваљаху њено лепо играње. Боровић не пропушташе ни ову прилику да је не обасипа ласкањем. Вера га је омађијала; опиле су га колико телесне чари њене, толико и помисао на, врло богату женидбу, па је говорио себи: »Вера. мора бити твоја, Драгоје!«... Чудио се, како му та дивна идеја није раније дошла на ум. Бојећи се Гојкова супарништва, већ је помишљао на начине и средства, како би је што пре задобио. Мислећи о томе при игри, гледао ју је неодољивим погледом својих црних очију као јастреб кад угледа свој плен, прикупљајући крила и снагу да се највећом брзином сручи на њ.

Безазленој Вери Боровић је још раније, као девојчици, био симпатичан; а сад је налавила, да је врло интелигентан и врло леп, да се видно издваја из гомиле осталих младих људи. Осећала је и велику разлику између њега и

HA СТРАМПУТИЦИ. 5