На стрампутици : роман из предратног живота београдског

РЕ

66 ~ OSa a А =

Гојка. С Боровићем је била много слободнија, отворенија, мада је налазила да је Гојко сталоженији и да изазива јаче поштовање. Само није могла разумети зашто Боровић, негдашњи питомац њенога оце, тако мало пажње поклања њиховој кући; па се не могаде уздржати да га, не зашта:

— Одавно нисте били код нас, господине

Боровићу г — Да... доста давно, — збуњено је он затезао с одговором, — не бих ни сам умео рећи

зашто... Свакојако, грешан сам, признајем... mea culpa... Свраћао сам, истина, у оцину радњу, али ипак...

| Боровић је допустио себи реч »оцину«, мислећи да је, као Николин питомац, имао права да буде интимнији. |

Вера опази његову забуну, па брзо пређе преко тог питања. Али на завршетку кадрила Вера је, сасвим напвно, сматрала да би требало овог занимљивог оциног штићеника осмелити на чешћи долазак у кућу која му је добра чи-

нила, па рече:

— Надам се да ћете нас ускоро посетити. — Бићу слободан.

— Изволите само. И оци ће бити по вољи. На балу се, ни за наше познанике ни уоште, није десило више ништа важно што " би требало поменути. Наследник престола. оставио је салу још око 19 часова, праћен поздравима као и при улазу.

Могло би се уопште рећи да је п овај бал Университетске Омладине одржао свој досадањи глас »најотменијег« бала у престоници.

Никола је с кћерима остао до 2 часа.

Ушав у аутомобил за повратак дома, Никола се не могаде уздржати да не загрли своју лепу љубимицу која је сијала од задовољства и среће. | |