Недеља

| Патријарх Георгије БранковиЋ

његовим навикама, да је уиравиика у току толиких година сад ирви пут напустила обична умешност коју је шегов господар толико ценио у њему, да од забуне у мал пијје изгубно главу. — Онда, наручнте солонски вагои Мистер Уелтхема! — рече он и тешко уздахну. — А стенограФискиња? Снајдер скочи. — Чекајте, у мом кабинету чека млада женска, кћи мојега стара иријатеља. Она је баш

■ ^ . г |

дошла до мене да тражи какав посао. Хм! То 61 за њу бпло таман како треба. Он хтеде отрчати, али га Хопкинс задржа, 1 — А шта се још у депеши вели? Да, тоалета за обед и све остало! Снајдер постаде сасвим збуњен. — Ах, ђаво носио и ту депешу! — промуш он љутито. — Можда ће нам суседна трговнна помоћи да набавимо те ствари, мистер Снајдере? —' Он А '