Недеља

Бро] 1.

Страна 15

Позоришна 1894. године. 25 година свога глумачког рада прославиоо је 17. новембра 1904. године. Тада је одликован рденом Св. Саве IV степена. Као редитељ је увек био •спона наше и страних позорница. Његовим заузимањем, умешношћу,гостовања Жидикове, Решамберове, Коклена, Густмва Салвинија, Новелија, Матковскога, Сумбатова — Јужина, Италије Виталијани, Лаудове, Квапилове, Шумовске и других југословенских гостију увек су добро била аранжирана. Са Густавом -Салвинијем био је у интимимним везама. Са Јоцом Савићем је путовао по Србији; мишљење Савићево о глумцу Гавриловићу изврсно је и он је то изјавио у једном писму после путовања по Србији. Код Гавриловића постоје неколико писама Јоце Савића, Стјепана Милетића, Мандровића и Тоше (док ја Милорад био на страни) о нашим позооишним приликама, која су по свом карактеру и по својим илустрацијама врло интересантна. Као први редитељ Народног Позоришта, после 29 година глумачкога рада, М. Гавриловић је пензионован 23. априла 1908. године после конфликта са једном рђавом, оперетском управом. Са београдскомпубликомсе опростио 14. маја исте године у Кину. Милорад Гавриловић је онај од свих српских глумапа, који је све потребне услове и захтеве за јзднога глумца имао: смисао за драмско дело, осећање позоришне уметности, глумачки екстеријер, способност маштања и комбиновања, укус, моћ расуђивања и опажања, познавање људи, добро посматрање других уметника, самоконтрола, темперамент и моћ апсолутнога схватања и комбиновања звучан и пун орган, знање српскога и страних језика, опште образовање, моћ за инкорпорацију личности у комаду, дакле моћ да себе претвори у другу личност, а не личност комада да к себи привуче — УегчгапсЦипдзШп^кеИ;. Он је не само ушао у ту фазу глуме, већ је у њој дуго делао, да данас он има толико оригиналних креација. Највећи до данас романтични, класични, мелодрамски и цео модерни репертоар ни један глумац српски није имао колико М. Гавриловић. Главна одлика његове глуме јесте разноврснос!, особина коју прави Меп8сћепс1аг51;е11гг — уметник, мора имати Целокупан његов реиертоар и сувише би било набрајати. Изнећемо његове најбоље и најјаче креације: Чуку, Јорик, Рислер, Егмонт, Хлестаков, Џенеро, Карло, Вандерхнот, Фокс, Кин, Арман Дивел, Станислав од Гранредона, Од Гиона, Оливије (Деми — Монд) Данило (Маријана), Дон Лоренцо Д' Авендањо, Граф Траст, Доктор Окс, Кириџија Хеншел, Карло XII, Доктор Робин, Др. Стокман, Габријел Боркман, Граф Пракс, Мајстој Маноле. Др, Балц, Фијеско, Дон Карлос, Антонијо, Јаго, Шајлок, Ричард Ш и многе друге у репертоару Дше Сина, Судермана Ечегараја, Бутија, Ибзена и други. Милорад Гавриловић поред своје велике вредности уметничке има једну као редитељ

врло велику. Он је први модеран редишељ на нашој иозорници. Ступањем својим на посао редитеља он је имао толико пута прилике, да својим радом тачно илуструје дужности редитеља и његову вредност за позорницу. Представљачко особље према његовом целокупном раду морало је увидети, да је редитељ спона писца и позорнице, да редитељ мора имати тачну концепцију пишчевог дела, да мора бити психолог, филолог, историк, сликар, скулптор, да мора бити у свему верзиран, способан да све верно интерпретује, да целокупан приказ доведе у хармонију са декором и костимом,, да мора сцену израдити и формовати толико, да се добије верна слика, права илузија. Он је као модеран редитељ могао представити улогу своју као главног диригента, зршШз-а гес1ога дела и позорнице. Рад Милорада Гавриловића и као глумца и као редитеља донео му је заслужену репутацију и аукторитет у позоришту, тако да је одсуство његово са београдске позорнице врло много осетно. Његова оригиналност и индивидуалност у послу, његово стално место над свима, у трупи обичним, унело је данас код меродавних чињеница мишљење, да је његово присуство у позоришту неминовно, да његов аукторитет гарантује правилан рад, евентуално и успешан. * Од последњег акта министра просвете образовање комисије за израду позоришног закона у смислу рзорганизације и основних реформи — очекујемо и други тако исто одређен и позитиван акт. Потребно је једаред да у Народном Позоришту буде сваки на своме месту. Потребно је Милораду Гавриловићу дати у Народном Позоришту положај кога је он достојан, према својим способностима, дати му слободну иницијативу за целокупан рад. Са традицијама треба прекинути и поћи правим путем. БОГОБОЈ РУЦОВИЋ Други наш одличан глумац. други представник наше позоришне уметности јесте Богобој Руцовић. Његова глумачка каријера је доцнијег времена, његовиуспеси у глуми су од пре неколико година. Богобој Руцовић је Србин — Далматинац Рођен ј? у Будви (Бока Которска) 1869. године 21. марта. У Котору је учио гимназију. По свршеној школи отишао је у Беч и ту је осамнаест месеца студирао позориште. На позорницу је први нут ступио 26. новембра 1892 године у дружини Николе Си-