Недеља

Стрпна 1 *

Број 1.

ПОЗОРИШНА УМЕТНОСТ МИЛОРНД ГНВРИЛОВИЋ Више од четрдесет година постоји једно једино позориште,државно Српско Краљевско Народно Позориште.ЈХа нијеу моменту његовог оснивања било иницијативе једног просвећенијег човека онога времена,фатална плеснивост наше средине владала би Дуго времена. Једно позориште, а у њему вечито јодан скучен систем, нимало правипозоришни, чине карактерну одлику наше позоришне уметности. И под таквим околностима, врло често прошараним са стрмоглавим пертурбацијама, српска глума ишла је у опште спорим кораком, пузила је. Једноставност и једноликост биле су одлике српске глуме. Потребно је тај факт нагласити. јер код нас међу људима, који раде у позоришту, међу српским глумцима, у нашој средини створен је сигуран терен за развој позоришта, али није комбинован смисао за позориште. Код нас је било више генерација, које су рап.иле у позоришту, наше позориште има већ историју свога развоја и развитка, али ипак данас постоји жива генерација српских глумаца, која у већини врло мало смисла за позориште има, код које још није развијено право осећање позоришне уметности. Несхватање глуме врло је велика препрека. Схватање глуме врло је велика олакшица само онда, кад је у непосредној вези са индивидуалношћу и са еманциповањем у позитивном смислу од свега около себе. Милорад Гавриловић је онакав глумац, какав за нашу средину може важити само као екстраваганција. Јер за нас, за целокупан живот према духу и билу нашега друштва постоји немогућност, да се за глуму да један човек потпуно спремљен свим потребним. Милорад Гавриловић је данас главни, прави и први представник српске позоришне уметности. Развој и развитак његове глумачке каријере изнећемо у кратким потезима. М. Гавриловић је рођен 21. маја 1861. године у Ваљеву. 1879. г. као ђак Тоше Јовановића, тада великога српског глумца, играо је неколико пута у Народном Позоришту. 15. новембра 1879. позвао је Димитрије Ружић, тадањи одличан глумац Срп. Нар Позоришта у Војводини, М. Гавриловића преко његовог учитеља Тоше у Вршац на ангажман. Ту је М. Гавриловић играо први пут лорда Мевиља у „Кину" 17. новембра исте године (Кина је играо Д. Ружић). Одмах је играо младе љубавнике у ондашњем романтичном и модерном

репертоару. Пре ступања у Народно Позориште био је неко кратко време у трупама Светислава Динуловића и Ђуре Протића, где јебило и неколико наших талентованих почетника. Прве његове веће креације из тога доба су: Хлестаков (Гогољев „Ревизор"), Фердинанд (Шилерова „Сплетка и љубав"), Џенаро „(Лукреција Борџија" од В. Ига) и др. За члана Народног позоришта ангажован је 1882. године заједно са пок. Велом Нигриновом, која је тада дошла из Љубљане. Њих двоје су као два партнера ,26 година на београдској позорници заједно радили и исте представе заједно се опростили са београдском публиком. То је било 14. маја 1908 године, када се Милорад у Кину праштао после пензионовања и када је пок. Вела тада већ врло болесна дошла да се са китом цвећа опрости са својим другом. Ко је могао слутити, ко је могао предосетити тај фатум, да је то био моменат када се пок. Вела стварно опростила, а Милорада и даље оставила српској глуми са пуно части? Прве године после ангажовања у Народно Позориште, то је било 18«3., Милорад је путовао у Беч, Минхен, Вајмар и Манхајм (у коме је тада гостовала чувена трупа Мајнингенаца) ради глумачких студија Када је долазио у Беч на гостовање американски трагичар Едвин Бус у Лаубеовом „Штадтеатру", Милорад је ишао са Тошом и гледао циклус представа Шекспирових дела. То је било у то доба најзначајније гостовање у „првој немачкој уметничкој престоници". На тим представама су били сви већи немачки глумци, а међу њима је бриљирала полетна трупа из Бурга. Доцније је сам путовао и обишао талијанска, француска и немачка позоришта. Око 1889. је нарочито ишао у Беч, где је тада била уметничка изложба позоришта Чеха, Француза, Немаца, Руса и др. Глумачки инстинкт Тоше Јовановића, онда силнога и опсежнога глумачког талента, пашао је у Милораду као глумцу широко замашан: полет његовог позитивног талента. За годину дана после ангажмана Милорад је већ имао један од највећих репертоара. У романтичном репертоару, у класичком и онда модерном Милорад је био од млађих највише ангажован. Његов репертоар је са много мање година рада наго Цветићев, Мандровићев и Ружићев обилнији по квантитету и по квалитету. Репертоар А. Диме Сина, Ибзена, Ожијеа и др. он је првк почео да игра Његова активност глумачкабила је најјача онда, када је репертоар Народног Позоришта најинтензивније растао по квантитету. Од драматургије Драгомира Јанковића он је спреман да игра целога Шекспира. Тада је већ играо и најбоље израдио Шајлока, Антонија, Јага и Ричарда III. Студирање Магбета, Хамлета и Краља Лира већ је тада почео, на инсценацији је дуго времена радио и данас још понова све ради, пречишћава тако да је спремно. Први пут је постављен за редитеља Нар..

\Ј