Недеља

Број 1.

Страна 13

мрмља

— Погрешка се скупо илаћа ! —потврђује и Томић, тек да и сам што каже. — Погрешка, велика погрешка! — опет ће Рајић, машући главом и гледајући у правцу Земуна. — Они мисле то је један, два! -— вели Симић значајно, а Штапом показује на Земун. — То је рачун без крчмаоа — додаје Томић, трудећи се да нађе везе између погрешке о којој Рајић говори и онога шта мисле они тамо преко Саве и Дунава. — Сами себе лажу ■ Симић. — А биле су добре. Воду нису ни| како пропуштале! —хвали Рајић своје чизме. Симић и Томић на то зину. Гледају зачуђено Рајића, јер не знају ко то није пропуштао воду. Згледају се, оставе сама Рајића, па пођу лагано терасом. Рајић то смотри, па пође за њима; сустигне их и пређе један корак, окрене им се, те они стану. — Биће поновних избора — каже, па се окрене пажљиво, да га когод други не чује осим Симића и Томића. — Ја,... ! 'оће — потврђује Симић. — : 'Оће, 'оће — вели и Томић. — И онда?.... Зна се већ :шта ће бити. — Наши? — питаТомић. — Сигурно.... — Него! Па пођу сва тројица даље. Иду неко време заједно, док Симић опет нестане.

ИЋИЛИО ЛЕ/1А БО.НА Добровпљад Гарпбалдиј-.цац, уч«'сник у ратовима 1876, 1877, 1878 и 1885. год.

Снимагс Милолара Пав^овића, трг. Г ЕКА ТОПЛИЦА КОД ПРОКУПЉА — А Ружић добио за нач^лника! — Ја- " . — Владин човек ! — Двеста талира повишлце ! Он боље неже ли његови другови у другим струкама. •— Бзље ! — А кад наши дођу? — Хе, скикнуће.... — Такз ће му и бити. Па прекину разговор о Ружићу, те као по каквој команди чим се један маши руком за џепни часовник, то исто раде и друга двојица. И тек пође који од њих у хлад и седнг на клупу, а други ће за њим, као да су С2 договарали. — Шта имаш за ручак, брат-Томићу? — пита Симић, пошто седну у хлад. — Папазјанију. — А ти, брат-Рајићу? — Мусаку, рекох жени јутрос. — Антика ручак ! — Хе, хе ! — А вино. — Имам лепо Јеличко — вели Рајић. (Наставиће се).

ВИНО