Недеља

Страна 4

Број 2

Феми; брзо, несигурним, гласом): Не, није то истина, није он мор'о да бежи, него је он сам отиш'о... Ја сам избацчла његове ствари и рекла сам тетки: ,,Или он или ја!..." Нисам могла више... (Сузе јој полетеше на очи, јецање је обузима; она се заплаче, покрије лице рукама и журно одлази у кухињу, јецајући); Нисам могла...

VII Појава. Пређашњи, без Олге.

Катарина (гледа за Олгом и не може да се поврати од чуђења): Шта је то!... Шта јој Је-?». Фема: Ето ти, на! Зна Фема шта говори, неће она да лаже. (Чује се опет флигелхорн и бас). Анка: Што сад плаче ? Прави се ко невинашце. Не допада се она мени, познајем |г ја такве добро. Катарина (Анки): Знам ја зашто ти тако говориш. Не бој се, не треба да си љубоморна, неће ти она отети Адама! Анка (погледа јељутито):Като!.. Фема: Види она мрљу на другоме, а|не види блато на себи. Анка : Није те нд стид. Криво ти је на Фему, па би сад напала на цео свет. Фема: Ко је шугав он би хтео да су сви такви. Анка: Право велиш. Катарина : Јест, право вели! А јел право вели и онда кад краде твоја дрва?

Фема\тртп& се изненађено, погледа прво у Катарину, па у Анку; претећи): Шта кажеш, животињо једна? Катарина : Кажем оно што ми је сама жена рекла. Толико пута ми се жалила, како јој крадеш дрва из шупе. (Иронично): Алл ја не верујем у то, ти си поштена душа! , , Анка : Сплеткашице једна! У крви ти је кад се с киме посвађаш, да видиш како се и други свађа1ли баш не! (Устаје и одлази журно •упоследњисвој стан). Катарчна{ за њом): ,Бежи само, бежи!...

VIII. Појава

Пређашњи, без Анке.

Фема\ То си

ти. измислила, јер не знаш шта би од муке. Не треба мени туђа дрва. Пре ћеш тиукрасти •сампутиризцркве, него-,ли ,што ћу..ја дир: > -л ' нути у туђу СТЕВН МОКРНЊНЦ ! ' иглу. орпски композитор на дан своје дваестпетогодишњице. Катарина: Ја . . . , . сам само рекла оно што сам . чула од Анке. Фемџ : . Мени није ни потребно да крадем; ,нас . троје. у. кући поштено зарађујемо. Али да видим од чега ћеш ти сад .живет.'.! Нема више Симине кесе ! - п . '. ....■ .. ■ - . ' { , . Катарина : Не брини се ти, - имам ја своје имање. ■ (Наставпће се).