Недеља

Број 2.

Страна 5

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 роман ЕМИЛА ГАБОРЈОА. (Наставак)

За то је готово без икакве збуњености одговорио: — На моју грдну несрећу нити сам луд, нити сневам, већ вам казујем оно, што се догодило. О ва равнодушност просто је разјарила Фовелз. Зграбио је Проспера за руку, па ју је силно тресао. — Говорите, дерао се, говорите! Ко је, дакле, могао отворити касу ? -—■ То не знам. — Само смо нас двојица знали за ону реч и само нас двојица имамо кључеве од касе! То је била јасна оптужба. Бар такво је било .схватање присутних. Па ипак благајник је остао као и пре стзаховито равнодушан. Отргнув се из Фовелових руку, рече полако: —- Одиста, господине, новац сам само ја могао узети.

(Снимак г. Милорада Навловића, трг,> њ Е

(Снимак г. Милорада Павловића, трг.) Једна од прокупаики^ упица

— Несрећниче! За тим узмаче и укоченим погледом гледајући у Фовела, настави даље: -— : Или ви! Банкар беше заузео претећи положај и ко зна шта би се још све догодило, да га у томе тренутку не узнемири некаква свађа пред вратима.

Чиновници, који се налажахуу соби стојаху непомично као укрућени. У соби владаше свечана тишина. Видело се на свима да се спрема борба на живот и смрт. Сопственик самокова не хте скретати пажње на то. Уђе под шеширом и викну онаквим истим суровим гласом као и мало пре: — Десет часова је прошло, господо. Нико му не одговори ништа. И Кламеран би јамачно продужио говор, да-није спазио банкара. Сад се обрати њему: —- Једва једном да вас нађем; морам готово сматрати за срећу. Јутрос сам био већ једном, али каса беше затворена, благајника не беше ту, а ви не бесте код куће. —• Варате се, господине, ја сам био код куће. — А видите, мени рекоше да нисте код куће и то ми рече баш онај господин. То рекав показа прстом на Кавељона. — Најпосле све једно је, настави он; вратих се, и сад не само што не нађох касу отворену, но ме још ни унутра не хтедоше пустити. Морадох се силом прогурати. Надам се, господине, да ће ми се казати, хоћу ли доћи до својих пара или нећу?