Недеља

Број 5.

Страна 15

■онда" даде знак окупљенима да се испред ле•ствица уклоне, а он викну : — Еј, ви на тавану, колико вас је да је силазите доле и у име закона предајте се! — Предајте се на леп начин ! — допуњује Црнка — Предајте се, јербо да не будегоре!... И наоружана патрола, и окупљени свет, упули поглед у таванска врата, а неки зађоше за кућни угао, па иза угла вире као мишеви. Са тавана врата се не отворише, нити ко шта одговори. — У име закона заповедам, да се сви са тавана скину! — понови опет Кркота, па ослушну неће ли се врата отворити, или ко шта одговорити, али у залуд. Кркота сумњиво одмахну главом и приђе Буци — Ама јеси ли ти сигуран -да на тавану кма кога? — упита га— Својом главом јечим ! — одговарм Буца убедљиво. Кркота се окрете Црнки : — Онда отрчч председниковој кући, па га зовни! Црнка климну гаавом и пође, а у томе тренутку и капетан срески и председник — окружени мноштвом радознала света — дођоше у авлију. Неко им је био већ јавио о догађају на тавану бабичине куће. — Шта је било ? Предадоше ли се ? — упита капетан при уласку у авлију. — Не предају се, капетане — врти главом Кркота забринуто. — Два пута позвах на предају... Капетан се окрете патроли: — Јесу ли вам пуне пушке? — упита их гласно. — Пуне, господине капетане — одговорише сва тројица патролџија — Пазите добро — рече им капетан а намигну оком на њих — ако се нико не одазове и не преда и на трећи позив, пуцаћете! Јесте ли разумели ? — Јесмо. Свет који се једнако окупљаше у авлији и пред кућом зажагори Капетан даде знак окупљенима да изађу из авлије и да ћуте. Свет ућута и изађе на сокак, а са сокака сви упрли погледе на таванска врата. — У име закона позивам последњи пут оне на тавану да се предаду! — викну капетан Иначе ћу заповедити да се таванска врата куршумима прорешетају и разбију,

— Предај се и не губи живот за ситницу! — допуњује опет наредбу Црнка, навикнут да наредбе општинскога суда, које објављује добовањем, сам објашњује и тумачи на раскршћу. Патрола одапе пушке и погледа у капетана. Свет претрну. Неки чучнуше у страху на сокаку. А у томе тренутку ба1ламе на таванским вратима шкрипнуше; врата се лагано отвврише и на њима се појави сам - Панта Буркош. Међу светом наста чуђење, запрепашћење, жагор — Панта! Откуд он? — Панта Буркош! Чуде се и крсте људи и не верују својим очима, јер"знају да је Панта отпутовао. — Панто, брате мој! Јесили ти то ? врисну сестра. — Откуд ти ! ? Кад се врати ? — пита Тоша терзија, који се ту десио. — Ето, вратио... — маше некако уморно \ љутито главом и руком Панта — вратио јоц прексиноћ .. — Што направи толико чуда и комедију, Панто? — љути се капетан. — Што се кријеш по таванима г' — Тхе... — снебива се Панта — знаш : није ми испало за руком тамо у Београду, па нећу да ми се свет смеје... — Па овако ће ти се и више смејати. — Ама, браћо, Панти није веровати... Да нема још кога на тавану, а? — тек ће Црнка. Капетану прекипе. — Ама шта се ти ту сваки час плећеш? — плану он. — Твоје је да добујеш по ва-, рошици, да одржаваш ред на кулуку и бирс вујеш у општини, а не да се мешаш онде, где ти места није.... — А моја кокош? —- упита понизно Буца Панту — Ено на тавану иза оџака... Сакрила се( вели му Панта, па се попе на таван и донеС|'' кокошку — Буди Бог с нама! — маше брижно главом капетан. — Само ме узалуд пробудише јутрос из сна... Зар нико није знао да Панта спава на тавану? — Нико, господине капетане — одговара у име свих Јулка бабица. — Нико није ни по знао да се Панта вратио из Београда. —• Како то ?! — чуди се капетан. — Тако, господине капетане, нисамнидошао лађом из Београда, него се вратих, пеш-