Недеља

Страна 16

Број 5."

ке и удесих да стигнем овде прексиноћ, позно у ноћ... да ме нико не види... Свет ка' свет дираће ме —одговора Панта. — И од то доба ниси силазио с тавана? чуди се председник. — Јесам.. Како да нисам ? Сиђем ноћу, уђем у сестрину кућу, јер је она по сву ноћ отворена, као и у сваке бабице; узмем из долапа мало проје ил' погаче а у тикви воде из тестије, па се вратим на таван те по део дан спавам... Знате, путовао сам шест дана, па ми треба одмора.... — А ја се чудим где ми је тиква из кујне! — тек ће Јулка — Ја мислим деца су је разбила, те их јуче истукох. Капетан и председник слегоше раменима, музафер един као да хтедоше ргћи: прфшњи шах персиски са овојом свмом, са којом је „Свакојака чуда на ово-

ме свету, па се згледаше. — Па како то да ти не испадне за руком оно ради чега си путовао ?! — пита капетан Панту. Панта погледа плашљиво и зловољно окупљени свет, па тек прошапута да га само они најближе чују : — Знате.... проадена министарства била је баш онога дана, када стигох лађому Београд... — Господине капетане утаче се Тоша терзија — допустите да вам ја испричам ради чега је Панта путовао.... — Причај, Тошо, причај... •— одобри капетан. ИТоша отпоче причати редом; како је Панта пре двадесетгодина спасао живот једно-

2. посетио и Београд. (Овај је шах дао Персији устав).

МУХАМЕД АЛИЈА оадашм шах персиски, који је локушао ограничи уставна права и слободу свога и због тога изазвао револуцију.

ме срескоме писару,, како га тај писер, доцније адвокат ау последње време и министар, није заборавио, и остало што је већ познато читаоцу. — А шта ти рече бивши министар, Панто, кад ти не^могаде даги службу? — окрете се капетан Панти, пошто Тоша доврши све што знаде о Пантину путу. — Тхе, дао°ми је једну банку за пут и још неколико динара затрошак. „Иди, Панто, сад кући, јер није моја партија на Елади" ■— рече ми. — „А кад моји дођу,нећу те заборавити." — А ти код новца пешке ?! — тек ће дирнути председник Панту, па намигну на Тошу. — Оно... могао сам и лађом доћи — правда се Панта — али имам мало дуга Тоши терзији. За оправку одела, а и шубару при поласку за Београд даде ми добар човек на вересију, те то треба платити... — Тако је, Панто! —по•гврђује и капетан па повуче председника за рукав. Збогом, Панто! — Збогом,господине капетане ! — Живео Панта Буркош! — виче Тоша терзија, кад чу да ће му Панта платити дуг. Свет се поче разилазити кућама. — Не брини се, Панто — вели му Тоша терзија, када сви одоше и у авлији остаде само он, Панта и сестра Пантина — може Р... опет доћи за министра...

годили у