Недеља

Страна 20

Број 5.

ПРОСЈАКОВЕ НАДЕ — МИЛ. М. НИКОЛИЋ. = (Наставак)

Сам је сматрао прошњу као нешт нечасно и понижавајуће, али је она била извор услзва за живот, и биће све дотле, докле син толико не изичу школу, да. сам зарађује и кћи више не узмогадне привређивати. Зато би се изјутра, докле син учн, седећи погнут над отвореном књигом, отац лагано кретао прекособе, спуштајући штаке без лупе на под, да не омета сина у учењу, јер би то б:тло на њихову општу штету. II , Једнога јутра, видевши га на раскршћу, пришао му је директор гимназије. — Старче, жалим те: што си се узалуд трудио да сина изведеш на пут -— рзкао му је гласом, који је одавао саучешће, бригу и љутњу — Син те обмањује; попустио је у учењу; бежи од школе и има толико изостанака, да ће бити искључен из школе... Сирзмах просјак, навикнут да из

д ректсрових уста слуша дотле само лепу реч о сину, занеме. Очи му се напунише суза; у грлу га нешто стеже и поче да дави... Она здр ва нога клецну; руке му се затресоше; и да не беше наслоњен леђима уза зчд и подупрт штакама, пао би. Он зину; хтеде нешто да каже, али му реч изумре у грлу, а брада му само заигра. Гологлав држећи у руци шубару, онју је бесвесно гњавио, стискајући је. Директор га гледаше погледом пуним сажаљења и,машући главом, настави пут ка школи. „Он! Он!... Тако?! А V — мрмљао ]'е просјак, не смејући ни дадигне главе и погледазади- ректором. Престрављен оним што чу, натаче шубару на главу, те, по-

срћући и опирући се

Деца за ужином Сшпшо г. Исак Леви трг. Пролећни дечји излет у Кошутњак.

на штаке, пође улицом, ма да не знаде ни сам куда ће. Његове наде на боље и лепше дане разбише се као сапунски мехур. Оно, о чему је толико мислио, сневао и чему је тежио, остаде само неостварен сан — слика сурове јаве после каквога слаткога сневања.