Недеља

Стра на 4.

Број 10.

унапред откад ти радиш на њој? А знаш заједно са словима видело се веома лепо ли шта је узрок томе? Узрок си ти сам. а тако исто јасно се видела и она греКао год што си одличан поручик, тако ботина код браве, си исто неспособан ђенерал. Даћу ти — Ево видиш греботину, рече гоједан савет, утуви га добро и владај се сподин Лекок. Она се повлачи од кљупо њему: „Не постаје сваки добар ста- чанице па на ниже, и то запамти добро, решина, који је био одличан млађи." с лева у десно, дакле у гтравцу према

Фанферло још ни једном није видео свога шефа овако разговорна. Кад је видео да су откривене све његове намере он се надао чуду и покору, па се чисто изненадио, што је тако јевтино прошао. Г нев Лекоков разбио се као и облаци, који се згомилају више наше, главе па их после ветар растера.

Внла „Вера" (сопственост пок. др. Ђ. Јовановића лекара).

тајним степенима банкаровим. Г реботина је дубока само до кључаонице, а на крају је све плића, — Видим, господине принципале. — Ти, разуме се, зампшљаш да је ову греботину направио сам лопов. Да видимо имаш ли право ? Ево ја имам овде једну малу гвоздену касу, обојену зеле-

Па ипак муж госпође Александре био ном бојом као и каса Фовелова. Узми је веома узнемирен и питао се да се кључ и направи на њој греботину. случајно иза доброћудости Лекокове

не скрива каква задња мисао. — Дакле, не знате ко је кривац, господине принципале? запита Фанферло. — Не знам баш као и ти што не знаш. Шта више, не знам ни то шта да мислим, док ти имаш већ са свим одређено мишљење. Ти тврдиш да је благајник невин, а да је банкар крив, а ја ево незнам имаш ли право или не. Само једно знам поуздано, а то, је да на каси има греботина. То је баква мојега трагања. Код тих речи изнесе Лекок некакав повећи табак хартије. То је била фотографија Фовелове касе. Сваки део њен снимљен је с највећом тачношћу. Дивно се могло распознати све на њој. Свако покретно дугме

Вила Дрновљевићеба Вила „Царић' СЛИКЕ ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ

И не слутећи шта хоће његов шеф, Фанферло је узео кључ и свом снагом притиснуо гада направикакву греботину на каси. — До сто врага!... рече, покушавајући два три пута да изврши што је наумио; ова се боја не да загрепсти. — Да како, синовче, а на великој каси иде то још теже, о томе сам се уверио. Према томе греботина није могла постати од уздрктале руке самога лопова. — Сто му мука! То ми никад не би пало на ум, викну Фанферло зачуђено. Но види се да је много Јснаге требало, да се направи ова греботина. — То јс истина, али како је направљена ? Већ три дана како лупам главу и тек сам јуче умео објаснити себи. Е сад да видимо јесу ли моји закључци веро- /