Недеља

Број 11. Страна 5.

оправдати моје претпоставке. До сада сам лутао по помрчини, а сад ми се појавила зрака водиља... Овај Вердире, који је по својој спољашиости личио на каквог трговачког агента, кад је хтео умео је говорити с толико достојанства, да је могао владати над слабим душама и-боним срцима. После Вердиреовог говора Проспер се мало умирио, почев изнова да се нада. — Сад нам ваља мудро употребити тај траг, који нам из несмотрености сами

Отидните по њега. Док је вратар тако рећи трчао по носача, Вердире је извадио из шпага свој бележник, па је за тим с пажњом испитивао новчанице, које су лежале пред њим на столу, и писмо које је било састављено од исечених слова из неке књиге. После тог испитивања рече сасвим одлучно: Ове банке није вам послао човек, који је извршио крађу. — Мислите?

ЖЕГА У ЊУ-ЈОРКУ Становници љујоршкн напуштају ноћу евоје етанове и епавају по етепеницама на упаеку општинекога еуда.

наши противници показаше. Пре свега да испитамо вратара. - Ко вам је дао ово писмо ? запита Вердире вратара. — Један носач, који ми је рекао да је за свој труд исплаћен. — Познајете ли га? — Једино њега и познајем. Обично се задржава у близини винарске радње у улици Пижол.

— Уверен сам о томе, јер иначе тај би лопов морао имати ванредно оштар поглед. Између ових банака на столу нема ни једне од оних 350 комада хиљадарки, које су оне ноћи украдене. (Наставиће се). Џ.