Недеља

Број 14.

Страна 19.

Шкргут тај и сев грззни, заборављену љубав Потамнио; би и свет, дрхћући, муцао би, Ал' злобно: „Зар и лубања могла је кад да љуби ?!.!!" Кусадак С енглеског превео Спзсоје Ј. Илиђ

ИЗ СТАРИХ ПЕСАМА Интимна пеема Изгубићеш се удаљена и ако се вратиш бићу изгубљен за тебе. Кад дође ненадно растанак, ми нећемо бити сами и он ће проћи без суза и речи; али и кад би постали усамљени, наше ће збогом бити јасно и мирно, без страха без заклетве и обавезе. Сасвим друге жеље и мисли мене ће обузети. Поносан што ме волиш, рећи ћу ти пуно речи, које ће значити моју духовну снагу, које ће речито теби говорити да си ми и најближа и најдостојнија мојих снова. Па онда чуј... Немој тако лепа и поносна да ми после приђеш румених образа, искусна, природнија и зрела по томе, што ћеш бити сређена. Ако волиш идилу, не буди јунакиња њене песме, нити пољски цвет, велики, развијен и отворене боје, што је приступачан свакоме путнику. Буди у своме новом свету, али у нашој прошлости, са својим младим срцем и мојим именом. Нека те свежина и чистота срце не успава... А када се вратиш да поздравиш она места, куда смо ћутећи пролазили, светлих очију, пуни среће и заноса, мене ће можда живот однети на другу страну. Ја знам своје слабости и твоју моћ да ствараш од мене оно ; што хоће твоја љубав. И тада ћу ти се вратити. Тада ћемо бити заједно и нећемо се смети раставити, јер ћемо добро знати да се више никада не бисмо састали срећни. На киши Недељама и месецима давно очекивана киша пљушти на пољу и победнички води своју велику борбу са сунцем. Оно се

пробија кроз оловне облаке, што се ковитлају и јуре преко неба, засија па се повуче. И најпосле нестаје те велике борбе, сунце се уклони а киша се утиша. Пада монотоно и одмерено док се не заустави. Слушам меланхоличну и плаху кишну песму, гали ме свежина с поља, годи ми мирисави ваздух после несносних врелих дана кад је сунце пржило и оморина гушила до неко доба ноћи. Све је дахнуло снагом и животом. Замириса зеленило и окупана и подмлађена природа освежи се и насмеја. Душа ми је живахнула и пренула из круга свакидашњице. Раскинула је окове сумње и монотоније, па полеће тамо, где је чист зрак, где царује свежина и вера, живот и одушевљење. Видим да има незнане радости и у тузи растанка и одвојености. Има пресићености у љубавној срећи, и у пажњи, па и у верности. Сладак је растанак, без саклетве и обавезе, испуњен вером на скори сусрет и осећањем, да је он жртва за остварење свију снова. Пријатна је плаха киша после жеге која је умарала и успављивала. Дани јулски без кише и поветарца ја ћу вас опет зажетети кад ми јесење кише донесу сумор и студен, кад угледам натмурено иебо и кад не будем чиме имао испунити дуге и празне вечери. Мислићу... али те мисли гониће ме да проверавам свој живот, то неће бити ове веселе мисли које' рађа летња киша. То неће разгаљивати, то ће бити кишовито доба после кога долази мраз. Зато волим ову плаху кишу после жеге. Владимир.

ПОЗОРИШНА УМЕТНОСТ Академско Позориште „Отаџбина" За Народну Одбрану. — Кремонски свирач, — Кремонски свирач по други пут. — Гренгоар, Академско Позориште „Отаџбина" постоји готово година дана. Није давало многе концерте, али је оно, што је давало, давало са прилично успеха. Први концерат био је у корист Народне Одбране уз суделовање Милорада Гавриловића, који је молио публику веома искреним писмом, да га извини, што не може због смрти своје партнерке Веле суделовати;