Недеља

Број 14.

Страна 21.

својим несносним тоном кварио утисак игре главног лица, уз припомоћ г-це Милојевићеве. Овом приликом и позорница је пажљивије декорисана. Г. Драг. Поповић, капелник оркестра позоришта „Отаџбине", уз пратњу г-це Фрајтове, која је свирала на клавиру, свирали су лепо. И овога и прошлога пута господин је паметно бирао ствари. После овог даван је Гретоар од Бонвиља. Гренгоара је играо г. Бековић. Знао је улогу и тумачио ју је много боље но Филипа. Он је врло добар глумац, али је она маска била сувише лепа за беднога Гренгоара. Краља Луја је детаљно тумачио г. Данић. Његова је игра у свему коректна. Г. Ристић је био врло добар стари Фурније, г-ца Милојевићева слаба Лујза, г-ђа Бековићка добра Ннколија. Г. Драг. Поповић и г-ца Андрејевићева, чланови Отаџбининог оркестра, свирали су добро неки дует, који је више личио на етиду но на неку уметничку композицију. Очекујем да ће рад овога позоришта бити интензивпији квантитативно и квалитативно. Марковић.

МАШИНА ЗА МЕШЕЊЕ ТЕСТА Трговина Љубомира П. Радојловића код „Златног Крета" разаелала је свој проспекм у коме пише и ово: „Међу животним намирницама културна човека неоспорно прво место заузима хлеб. И што је његов културни ниво виши, све су већи захтеви, које он поставља на задовољење те насушне потребе своје. Ако је на разним степепима људске културе потраживање човеково и могло да се ограничи на то, да га хлеб, као главна, ако не чак и искључива храна што боље засити; ако је напредније развиће његово, у току времена, поврх тога, полагало на ту његову храну још и тај захтев да она буде једновремено и здрава и укусна, — прохтеви савремена човека иду и преко тога и траже у том погледу оно што примитивни начин мешења хлеба одавно више није у стању да му да. Ко се пренесе мислима у детињство своје, сетиће се како је мучан и суморан дан у кући био дан мешења домаћега хлеба и с каквим је тешким процедурама био скопчан тај посао. Још у очи тога дана чиниле су се потребне припреме: стављале наћве код пећи и замешавало тесто, које је, покривено јастуцима и другом постељином, баш као какав тежак болесник, по сву драгу ноћ лежало онде и киснуло, чекајући на вредне руке домаћичиие да га сутра дан за читава 2 сахата, а можда и више, стане напорно гњечити и заливати крупним грашкама зноја свога. Цео остали посао у кући застајао би потпуно за све то време, а о каквом изласку или провођењу тога дапа није могло бити ни говора. Та тегоба мешења хлеба

у кући и донела је собом, у познијем развијћу нашел породичног и друштвеног живота, као природну последицу то да се данас за нашим варошким домаћим столом махом једе хлеб из хлебарница, којих данас има по свима паланкама, па и по многим већим селима наше Отаџбине.

4_ .

ЈУГешеље на машиии које траје само 3 минута И ако локалне власти чине све да подесним мерама ујемче становништву да једе из хлебарница здрав и 'чисто израђен хлеб, ипак ни најсавеснија јавна контрола не би могла узети на себе гарантију, да је брашно од којег је хлеб умешен слободно од сваког страног додатка, а колико би тек таква контрола могла имати успеха у погледу чистоће при самом мешењу, о томе би могли причати они, које су кад радозналост или пуки случај одвели да завире у амурлуке наших јавних хлебарница! Па и они, који нису имали прилике да се упознају са тајнама мешења хлеба по хлебарницама, слатко једу тај хлеб само тако, ако дресирају своју машту, да им за време јела не износи пред очи слику човека, који га је месио својим рукама. Циљ овим врстама није да изазову ово гнушање према раду, који је извор издржавања и благостања целог једног реда наших вредних суграђана. Ако рад по нашим хлебарницама допушта јавну критику, која за њих није најповољнија, за то нису толико криви хлебари, колико примитиван начин њиховога мешења хлеба рукама и то је све на шта се овим хтела скренути ваша пажња. Да би се избегле све те непријатне стране