Недеља

Страна 8.

Број 18.

Најпосле се решио, ако је могућно да се упути према Кламерану. Мануо се тога, да завара све своје гонице, па је свом снагом појурио према насипу, који је заштићавао Тараскон од поплаве. Али на његову несрећу, тек кад је стигао на насип, који је био засађен дрвећем; приметио је ограду, преко које би требало прескочити. Како се захуктао, ударио је грудима о ограду, па је посрнуо натраг. И баш у ономе тренутку, кад је хтео да прикупи сву своју снагу и да прескочи преко ограде, стигоше га гониоци његови. Овом приликом није се могао надати милости. Један од његових гонилаца изустио је ону несрећну реч, која се у околини Тараскона чешће чује, викнуо је: у Рону са њим! Гастону стаде памет, није знао шта

Благо|е \\птл.К пензионовагш учитељ посланик за град Алексинац 1

Снимак г. капетана Боривоја С. Поповића ^Лало одмора поеле баталзоног учеља нишке пешаднје.

ради. Ударише му стакло о главу. Стакло му расече чело, крв куљну у млазевима и он обневиде. Сад му је ваљало или умаћи или погинути! Несрећни Гастон, још једнако је држао нож у руци. Од ударца његовог пао

је још један човек, који је самртнички зајечао. За овим ударцем настала је тренутна тишина, али само тренутна, но ипак довољно дуга, да да прилике Гастону, да муњевитом брзином прескочи преко ограде. Двојица осташе код рањеника а петорица се са још дивљим бесом устремише за њим. Али Гастон је био брз а страховитост његовог положаја увећала му је снагу. Изнурен борењем није осећао болове од рана. Јурпо је као помаман. Најпосле измакао је испред својих гонилаца толико, да њихове узвике није није више могао чути. Но Гастон је опет за то јурио. Кад се уверио да га већ више нису у стању стићи, срозао се на траву испод неког плота. Цела ова страшна појава извршила се ванредном брзином. Од онога тренутка кад је Гастон ушао у каваницу па до овога тренутка није протекло ни пуних четрдесет минута. А шта се све догодило за тих четрдесет минути! Ово вече притискивало му је душу све јаче од ма каквих догађаја за прошлих двадесет и пет година. С поносно уздигнутом главом, с чистим и срећним срцем ушао је у каваницу, а изашао је из ње као... убица! Убио је човека, а убилачко оруђе држао је још у руци. Стресао се и бацио га од себе. Усилио се да се прибере и да да себи рачуна о догађајима, као да би било по1 Слике посланика доносићемо по азбучноме реду изборних места и округа.