Недеља

Страна 4.

Врој 19. и 20.

— Доста! Суво рече чувар. Ти ниси паметан. Време је већ да идеш кући. — Кући? А куда? — До ђавола! На углу трећег одељења. — У гроб ? Микад. — Нећеш? Један, два!..

г

- . ..л, .-

ЈЋуба давидовић, бие. минисшар (самостални радикал) први потпредседник Народне СкутиШине Матија виде како су уздрхтале огромне руке Грембове. Он се уплашио и погледа око себе тражећи излаза. Излаз су била свега једна врата, а пред њима је стајао чувар. Тим горе; ваља проћи пошто било. И Матија наже вратима с ужасном виком. Грембо мирно пружи руку, и ухвати за грло противника. Матија се задихао и покушавао да се ишчупа. Прсти Грембови све су више стезали. Матија се олабави; висио је на крају Грембове пружене руке, неколико минута, копрцао се и затим је престао кретати се. Грембо, који у свом веку овако што није видео баци га на раме и одмереним важним кораком свеснога чувара однесе га до капеле, баци у сандук, ногом залупи отвор, затвори решетку и настави своју шетњу међу гробовима. — Је ли ко видео тако што? Изићи одавде?... А моје место!.., ❖

И тако се удовица топз1еиг Матије могла најзад удати за онога, кога је целог свог живота љубила.

Крај њенога одра Стојао сам дуго покрај твога одра И са чежњом гледо : уста, нема, ледна; Стајао сам дуго. — Срце ми уздрхта Из мог ока тада кану суза једна. Ја твој стисак руку осећати нећу, Нит пољубац страсни као мелем благ; Све ће бити немо — без циља и нада Живот неће бити као пре ми драг. Ни у дивном гају хризантеме сетне. Нећу твоја недра љубит страсно, дуго Никад више нећу. знат' за дане сретне, Мислићу на тебе и плакаћу дуго...

"Бемералштабни пуковник ЈУГИлутим }УЕариновић нови министар војни И кад ти у земљу спусте ковчег мали Тад ћу гласно рећи! — Збогом идеали! И уз то ће усне шаптат' тио дуго: Мислићу на тебе и плакаћу дуго!... Београд 2—IX—09. г. Н. В. Нешићева