Недеља

Број 19. и 20.

Страна 5

ЉУТА СИРОТИЊА РУСКА БАСНА —

Била су два брата сељака: један богат а други једва је могао да исхрањује себе и своју породицу. Богати брат живео је у великој и лепо украшеној кући; имао је свега и свачега у изобиљу; одевао је себе и своју породицу свилом и кадифом, — док сиромашни једва да је имао што честито обући, а становао је на крају села, у једној готово разрушеној кућици. Сиромашак и његова жена, ма да су од јутра до мрака неуморно радили, ипак немогадоше своје сиромашно стање ни мало поправити. — Невоља и сиротиња праташе их непрестано. У таквој беди сиромашак се реши једног дана да оде своме имућном брату и да га замоли за помоћ. Ушавши у лепо пространо двориште, виде брата где стоји и посматра своје имање, па му се поклони и почне га молити речима: „Драги брате, смилуј се на мене и помози ми ма и најмање, само да спасем децу од глади: рада немогу да нађем, јер је зима; а ни дрвцета више немам, да собу загрејем. "Ето, ради код мене недељу дана у надници, па ћу ти радо помоћи", одговори му брат. Сиромашак се није дуго размишљао - Ступи одмах у надницу, само да нешто заради себи и својој деци... Р адио је све што је брат од њега захтевао: цепао дрва, носио воду, чистио шталу и авлију и све је чинио само да задовољи свога богатог брата. Кад је прошла недеља дана, брат му даде парче хлеба, као плату за цео недељни рад. Сиромашак погледа хлеб, заблагодари брату, дубоко му се поклони и пође својој кући. Богати брат изненађен таквим понашањем свога брата, викне за њим: „Заборавио сам ти рећи, да ми је сутра рођен дан; дођи са твојом женом на ручак." Сиромашак му не одговори ништа. Врати се својој кућици, даде жени и гладној деци оно парче хлеба што је добио и исприча како га је брат звао сутра на ручак. „Па ако хоћеш можемо ићи", рече му жена. Сутра дан поранише пре но обично: обу-

коше најлепше што су од одела имали и одоше богатоме на честитање. Брат их одма понуди да седну за богату трпезу, која је већ била спремљена. У том почеше долазити и отмени имућни гости па како је који дошао одмах је био задржан и на ручак. Али како је сиромашак први дошао, то је и прво место заузео. То богатоме не би право, те рече брату и његовој жени да се мало помакну, да би остали гости добили место какво им приличн према њиховом богатству. Сиромашак се једва помицао, док и њега и жену не догураше до врата. При ручку је богати једнако нудио своје угледне и имућне госте, а на сиротог брата и његову жену сасвим је заборавио. Ни једаред да их понуди, а они опет скромни и стидљиви да се сами поелуже, остадоше гладни....

Снимак капетана Љ. А. Недељковића

Кад гозба беше свршена, сви се гости дигоше, заблагодарише на части, и разиђоше се сити и пијани. То исто учини и сиромашак са својом женом дубоко поклонивши се пред братом, благодарећи му на богатој части. Како се сви гости певајући одвезоше својим кућама, сиромашку дође нешто жао па рече жени: „Кад се већ неможемо одвести кући на кочијама, а ми бар можемо певати. Хајде, жено, да једну запевамо те да људи мисле да смо и ми од брата отишли сити и пијани. Јер, ако нас виде овако тужне и невеселе, могу лако познати да нисмо били угошћени, а ја нисам рад да се углед мога брата уништава. „Певај, ако ти се пева" одговори му жена,

Во^ници пука 1^рал=евића "Борђа изводе гимнастичко вежбање пред Краљевићем на дан пуковске славе