Недеља

Страна 12.

Број 21.

теакдрвима, где ја Ђорђина у кући свога оца очекивала на повратак Ђорђа Поргија. Поглавица беше стар човек и сећаше се рата из 1851. Био је у Рангуну и знао је понешто о природи „кулаха". Седећи увече на прагу своје куће он је учио Ђорђину хладној философији, али је то не мога утешити. Тешкоћа је била у томе,. што је Ђорђина волела Ђорђа Поргија исто онако,

Ђорђина се диже да потражи Ђорђа Поргија, који је, колико је она могла дознати, или у Рангуну, или с оне стране црне воде, или мртав. Срећа јој беше наклоњена. Неки стари шеик-полицајац јој каза, да је Ђорђе Порги прешао преко црне воде. Она узе карту од Рангуна за Калкуту и пође на пут, кријући од свакога циљ свога путовања. У Индији оста пуних шест недеља,

Изло^ба ручнн:* радова у школи Београдеког Женеког Друштва 29. ^уна 1909. год. ОДЕЉЕЊЕ ХАЉИНА

као што и француска девојка воли у енглеској историји свештеника, коме су краљеви пандури главу разбили. Једнога дана нестаде је из села са свима рупијама, које јој је Ђорђе Порги дао и са оно мало енглеских речи, које је од њега научила. Поглавици беше то у први мах криво, али запали цигару и заједно с димом дувана ишчезе и његова срдња,

идући све странпутицом и кријући себе, Нико и не слућаше какви јој болови душу растржу. Тек на четири стотине миља северно од Калкуте појави се понова, стално тежећи северозападном крају. Дуги пут је изнури, те беше смршала. Али ипак оста чврсто решена да нађе Ђорђа Поргија. Није знала језик људи, али Индија је бес^