Недеља

Број 21.

Страна 13.

крајно милосрдна и за то су јој жене дуж целогапута 1 ) давале да једе. Нешто јој је казивало да ће Ђорђе Порги бити ипак на крају тога дугог и бездушног пута. Можда је наишла на неког сепоја (енглеског војника) који је иознавао Поргија још из Бирме, али то се не зна извесно. Тек она је најпосле наишла на коњички пук, који се баш спремао за марш и у томе пуку познала је неке од

се налази Ђорђе Порги, али није знао да се оженио. Казао је Ђорђини оно, што је знао и она је весело наставила пут даље на север. Путовала је железницом, да би дала одмора својим ногама. Пут од железнице до Сутраина вођаше кроз брда, те беше тежак, али Ђорђина имађаше пара, те је примаху у кола породице, које се вожаху волујским колима. То беше једно готово баснословно

^зложба ручни* радова у школн Београдеког ^енеког Друштва 29. ^уна 1909. год. ОДЕЉЕЊЕ РУБЉА

официра, које је она угостила, када су они за време хајке на дакоите били у дому Ђорђа Поргија. Наста веселост, кад се Ђорђина баци пред ноге официра и кад стаде плакати, али одмах неста веселости чим исприча она какви су је јади задесили. Један од официра знао је где ! ) Од Калкуте па долином Гангеса све до границе индиске. путовање, али Ђорђина беше убеђена да ће је штитити богови бирмански. Брдски крај пред Сутраином је веома хладан, те је Ђорђина грдно назебла. Али за све то биће јој накнада у томе, што ће је Ђорђе Порги узети у наручје и миловати, као што је то чинио пређе, када су палисаде ноћу биле затворене и кад је задовољан био вечером. Ђорђина је хитала напред,