Недеља

Страна 16. !

Број 22.

ПРЕПРЕДЕНОСТ

Право страшило људско! Сваки, који год помисли на данашњу људску препреденост мора осетити хладно око срца и рећи у себи : то је права друштвена страхота! Кога изигра човек, тај ће још и да се потужи и да призна да му је подваљено, али кога женска лукавство или препреденост изигра... тај о томе не говори никоме. Не говори, дакако. Ни у чему човек није неискренији него у томе. За то има најјаче — квалификације. Међутим ево ја хоћу да будем искрен и да испричам нешто о лукавству и препредености женској и ако су на мени примењене. Наравно био сам млад. Млад сам морао бити, јер би иначе тај догађај испао неко старачко мезимче, управо нека успомена на причу како су богови ство- рили глупога човека. Имао сам друга, који је имао

Зорка Тодоеићка

могао стећи њено поверење. Ничему, што сам год рекао, није хтела поверовати. И шта сам друго знао, до понављати јој једно исто стално. Свакога дана сам добијао прилику и ја сам јој увек говорио о својој љубави. — Марија са подсмехом: Имате ли и данас какву новост? — Ја: Једину и најитереснију. Данас вас хиљаду пута више волим него јуче. — Марија: Занимало би —_—- т - , ме кад б исхе ми рекли који је то пут? ј — Ја: Онолико колико има тренутака у животу. Сваки мој тренутак посвећен је вама. И будете ли ви бројали те тренутке, па будете ли разгледали њину садржину ви ме морате волети. Напослетку ће ваш скептицизам бити побеђен. У то верујем, јер је немогуће да сте ви жена, која нема осећања. — Марија: Али, молим вас, реците ви мени, број жена пред којима се ти исти тренуци мени посеће-

|К

р

■'•3

Емилнја Доповићева Длекеаидра^ЈУЕипО^евићка Сталне чланице Краљ, Српскога Народнога Позоришта (О прослави четрдесетогодишњице) младу и лепу жену. Жени сам симпатисао ни појављују барем у копији ? и хтео сам њено интимно пријатељство. — Ја: Марија, ви ме поражавате. Може Како је Марија била веома страшљива а човек волети више њих, али ипак изапри томе велики скептик, никако нисам брати једну. Могао сам ја волети до сада