Недеља

Број 22.

Страна 17.

све саме богиње, данас сам нашао Божанство. — Марија: Гле, гле ви сте велики ласкавац. — Ја: Верујте, Марија; Немојте тако нагло пресецати. — Марија : Ви то искрено кажете ? —- Ја: Најискреније. — Марија: Добро. А сада ако буде истина, реците ми шта ћете после? — Ја: Да сам ја ваш и ви моји. Ја дајем вама све, дајте и ви мени све. Замена, једно за друго. Будимо једно, ма шта се десило. Тако је Марија почела своје испитивање. Била је према мени увек љубазна и ја сам био срећан. Врхунац моје среће био је једнога дана, када ме је Марија посетила у моме стану. Био сам изненађен. — Марија: Хоћетели ви мене у свакоме случају узети за жену?

Светиелав динуловић

— Ја : Како сам срећан, Марија! Једва једанпут! Ви ћете допустити... да вам... ижљубим ваше руке. — Марија : Допуштам, допуштам, драги пријатељу. Нико се није тако осећао као ја. Ишао сам и мислио на жељени дан. Долазио сам у вече кући и једва чекао дан да је опет видим. Што сам ближе њој, мислио сам да ћу ускорити нашу срећу. Изненадили су ме једнога дана. Њен муж ми је рекао да путују родитељима у Н. Био је то свечан тренутак праштања са Маријом. -— Марија: Мислите на мене и надајте се. — Ја : Свакога тренутка, драга пријатељице. Као сунце ишчекиваћу ваш повратак. Није прошло дуго времена. После двадесет дана ја сам у своме стану имао изненађење. Газдарица ми је јавила, да једна госпођа у

Раја равловић драгу-гин (Јованоаић Стални чланови Краљ. Срп. Народнога Позоришта (0 прослави четрдесетогодишњице)

— Ја: Каква вам је то претпоставка? Какве ви случајеве то замишљате? Не желим никакву несрећу; ја вам дајем реч. Одржавам оно, што сам раније рекао. —- Марија: Сад вам верујем. Ви ме заиста волите. Сада сам потпуно уверена.

црнини жели да ме посети. Марија је ушла унутра. Ја занемех. Она приђе и стеже ми руку срдачно. — Ја: Марија, за име Бога, шта је то? Шта вам је?