Недеља

Број 22.

Флоранса пође у спаваћу собу, али у После овога Флоранса оде у купатило. том неко залупа на капији. Маркиза рече: Кад у повратку сретне г-ђу Стојанов, она је поздрави као стару познаницу и заједно с њом оде у касину у башту. Тога дана по алејама беше живље него обично; из оближњег гарнизона беше дошло повише официра, а један од њих по имену Жак Сорбијер, шетао се пред касином и пушио. Жаку је могло бити до двадесет и пет година, леп, окре-

— Сигурно неки задоцнели путник, који тражи склоништа. Лијето, видите ко је то. II. Догодило се сасвим нешто необично. Нека госпођа, која је са својом ћерчицом на колима дошла из Лишона обишла је све хотеле, али није могла наћи ни једне постеље, све је било заузето. У једном хотелу упутише је на госпођу де Рив, пријатну и добру душу, која ће јој јамачно дозволити, да се код ње за време склони. Лијета повика: — Ах, да знате г-ђо маркизо како је она девојчица нежна. Бура ће до ујутру трајати па ако их ми не примимо, и мала и мати јој мораће се разболети. — Онда, Лијета, одведите их у братову собу нека преноће. Знајући да је учинила добро дело, она се спокојно упутиу спаваћу собу. Сутра дан она г-ђа замоли за дозволу да може благодарити г-ђи маркизи за усрдан дочек. Г-ђа маркиза оде у салон и ту дочека своју гошћу, која је била елегантно одевена и понашала се као женска из најбољег друштва. Гошћа, која се, како рече, звала г-ђа Стојанов и била је из Петрограда, небројено пута и најтоплије захвали маркизи на гостопримству. Она се допаде Флоранси, која рече: — Мени је особито мило, тто сам вас могла примити, па како ни данас насигурно не ћете моћи наћи стана, ја вас молим да останете у моме стану докле вам је драго. Собе су и онако празне.

Д~р Химко Химковик адвокату Загребу главни бранилац Срба, оптужених за велеиздају 1 )

тан, духовит и жив младић. Из Париза премештен је за казну у један оближњи гарнизон за то, што је како се говорило, имао неке љубавне односе са г-ђом једног вишег \ официра. Кад је Жак угледао Флорансу и г-ђу Стојанов, он весело узвикну: — Охо, дивота! Ту је и велика Каро. То је добро. Али која ли је и чија ли је она лепа женица што с њом иде? Баш бих волео да се с њом упознам. Срећом ла"ко је са њом упознати се јер се дружи с Каром. Жак зовну једупита га, познаје ли

ног послужитеља и он те две госпође. —т Она једна то је маркиза де Рив — одговори послужитељ — а ону другу нисам никад ни видео. Жак не могаше а да се гласно не насмеје. Маркиза де Рив! Ала су, Боже мој, те кокете баш виртуози у измишљању имена, за које им неће веровати ни слуге ни кочијаши. Али свеједно, баш ћу данас да позовем на ручак Кауо и ту маркизу де Рив. Жак одмах потражи листу купалишних 1 Ову слику узимамо из Даничићевога Народнога Календара који ће ускоро изићи из штампе. Уред. „Недеље".