Недеља

Страна 8.

Број 25. и 26.

Поноћ глуха сад царује... ни на небу звезда нема... Црни вео као понор плаштом страве у све тоне: Камен, дрвље, цвеће, траву... само лишће што се спрема Са шуморем да полази, као да га дуси гоне..! 31-Х-909. Београд

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 РОМАН ЕМИЛА ГАБОРЈО-А

(НАСТАВАК) Као младић пун лепих нада отишао је из Француске, а ево се сада враћа као сед и искусан човек, који заслужује свако поверење. Нерад му да у околи- ' на има на . . продају је- № дан само- -'«7 *7-Л Ков он се ' г тамонаста- ; ниостално, па је купио тај само ков. Већ неколико недеља како је радио у мајдану, кад једнога дана доби неочекивано једну карту, неког господина, који је хтео с њиме говорити . Гастон узе карту из руке слугине па прочита: — Луј Кламеран. Ништа га није могло довести у већу узбуну од ове две речи. Крв му појури и главу. Он се повео и да се није задржао, он би се простро колико је дуг. Све успомене, које је одавна предао забораву сад се изнова пробудише у њему тако неодољиво, да им се није могао одупрети. — Мој брат, викну он гушећи се плачем. Мој брат!...

Краљица Алберта

Гурнув момка у страну он је јурнуо на поље. У предсобљу је стојао један човек. Гастон му притрча, загрли га, поче га љубити и вући собом у салон. — То си ти! викаше грцајући од плача. То си ти, мој драги Лује, брате мој! Мајка се не би могла обрадовати јаче своме сину, за кога се пронео глас да је на бојном пољу погинуо, но што се он обрадовао своме брату. Луј се смешио... ваљада баш онако исто као оне судбоносне, ноћи, кад је својим падом с коња показао правац бегства Гастоновог. Задрхтао је кад је пружио момку карту. — Однењега. — Да ли Краљ Алберт је ТО ОН 0диста? помисли у се • би кад виде брата. Иако је он да ли зна све, или не зна ништа? Кад се Гастон појавио на прагу, Луј већ хтеде бегати, беше ухватио за браву и баш у том часу он се нађе у топлом брацком загрљају. — Дакле нећу бити саморан, рече Гастон Имаћу некога, кога ћу моћи волети и који ће мене љубити... Је си ли се оженио ? Запита га нагло. — Нисам. — Веруј ми, да бих се радовао да сам те затекао као мужа какве лепе и честите жене, и као оца лепе дечице. Твоја би породица била и моја. Ох како би било дивно живети у породичном кругу. Човек у пола лакше сноси све терете живота, кад их с њима' дели и

Белгиеки краљ и краљида