Недеља

Страна б. Број 1.

двадесет година — или мало више или мало мање — и да је женско — И јеси ли му наденуо име Ружица? — писну Цвета. — И како си му наденуо, и шта си му наденуо? — заврши мајка. — И је л' крштење било на басамацима? — И у недељу? — Изјутра рано? — Док још не види свет! Цветко не разуме ни речи, већ у чуду устаде:| — Ако Бога знаш, Цвето, шта је мајци? Мајка, за Бога милога, шта је Цвети? Обе хтедоше да на то оћуте и да се прикажу важне у ћутању. Али пусто — језик! И зато обе, држећи за крајеве ону хартију, спустише је на сто и готово у дуету почеше: — Читај и толкуј! Цветко погледа хартију, погледа у њих, па рече: — То ли је то? — То је то, а то је и оно! — обе у глас пожурише. Турека улица (Хућумат-сокаги) у ^умамову 1 — Е, па то је проста ствар! — рећи ће он. и разговоран, а оне, ^за пакост, баш — То је здраво фина ствар! — одсада намрштене и ћутљиве — оне које говори жена скупљајући уста и на тај никад такве нису биле! начин постижући ироничан тон. — Ама, вама двема као да нешто — Ружица — много фино парче! није добро?и — упита он свом неж- — доврши мајка. ношћу. — Ама чујте! ЦветаРгути, а мајка ће: — Да чујемо, де! —"Добро нам је! У! пуно нам је — Наш млади комшија Трајко, свр1 Из дела ,Ј,ж». Ст.ра Србија- од д-ра јо». ШИ ° * I Бе ° Г Р а ДУ боГОСЛОВИЈу. ШЏ Хаџи-Васиљавића. ме у суботу, и нарочито ме замоли да

и то прође: ти си опет Цветковица а оне рђе нису то!" Не! Старица узе све с најозбиљније стране, па се спремаше да пође у индат снаси против сина! Устао је већ и Цветко, и ено их сви троје на доксату. Седе и пију каву. Цветко прича накнадно што-шта из Београда, оне мирно слушају, али не одговарају. Он се одморио па је весео

добро, па се радујемо што си се тако провео по Београду — ватра га спалила, да Бог да и мајка Божја и сви свети! Цветко сад баш не може ништа да разуме, и гледа их као у чуду. — А јеси л' крстио какво детенце у Београду? — опет ће мајка. — Какво детенце, Бог стобом, мајко! — забезекнуто вели Цветко. — Па тако, помалечко, од