Недеља

Број 1.

Страна 5-

зачу како равномерно дише, што бејаше знак да је заиста заспао — њој цела ствар постаде сумњивом. Приви се и она уза своју постељу: срећна би била кад би сан хтео и њу загрлити бар тај загрљај! — али њега нема ни из далека. Место пријатнога снанаиђоше непријатне мисли. А мислима нема ни краја ни конца — оне поплаве човека па га онда занесу и однесу у широко и дубоко море нагађања и претурања. Али и у томе мору има потајних стена: на једну таку стену удари лађица на

иначе никада не чини — да разгледа хартије. Прегледа, тако, једну, другу, трећу — и даље до краја, а баш код последње застаде. На једном рачуну, који не разуме и који је мало и интересује, стоји на полеђини писаљком записано руком њенога мужа: Ружица. На басамацима. У недељу рано. Шта то може значити? Јасно је да је Ружица — Ружица, није нешто друго.

I

Српека 'деда у егзархиекој шкопи у Думанову 1

којој|су била Цветина маштања, лађица се разби~и све оде у понор, а на површинироста само|немила јава. Сад се видиТи знаТсве! Цвета сеЈобли сузама и загушено јецаше. Тек пред зору склопи и она очи, али се брзо трже- Устаде и, као примерна домаћица, узе да спреми хаљине свога мужа. Повади из џепова све ситнице, новце и хартије, па даде послузи да хаљине очисти. А она узе — што 1 Из дела »ЈужнаЦСтара Србија* од| д-ра" Јов. Хаџи Васиљевића.

А никакве рођаке^ Ружице у Београду они немају. Осем тога: каква је то Ружица која је на басамацима? Па то је бар јасно да ту нису чиста посла! Све то лепо одговара оној трећој забелешци: у недељу рано. Наравно ко у недељу много порани тај мора чим дође кући да задрема, мора да захрче као, као да нема жене! Туга' се прели у срџбу. Стара мајка одмах би о свему обавештена. И она се истински наљути. Нити рече: „Па, знаш, такви су сви људи!" Нитидодаде: „Ама пусти, нека