Недеља

Страна 4.

Број 1.

РУЖИЦА — ЈЕДАН;'МАЛИ НЕСПОРАЗУМ написао РАСТКСС

— И тако ти се ја претурах по пустом Београду као празно буре по колима! — заврши причање газда Цветко, па додаде: — Повечерали смо, а сад хајде да се спава! Ја сам ти мртав уморан! И заиста чим се дохвати своје мекане постеље Цветко чисто утону у њу: заспа као невино дете после купања.

словима. Код куће му је остала женица Цвета, која је тек лане постала пунолетна а тек је преклане почела да се зове госпођа Цвета Цветкова. На младој и лепој плавуши Цветку су завидели и сви официри н-ског гарнизона, а ко је жељан домаћега мира тај је заиста могао рећи да је Цветко срећан човек: Цвета је била пример кроткости и домаћинске послушности. Трећи је члан породице била стара мајка домаћинова, која је ту стојала као непотребни векнил сигурности т. ј. ако би кадгод између младих дошло

Сељак из Довезенца Има кад што врло лепих и наивних тренутака у породичном животу, који ипак, баш са лепоте и топлине, изгледају заинтересованој страни сумњиви. Тако је и овде било. Цветко је образован и добар трговац н-ски; леп и здрав човек, тек је навршио тридесет трећу годину. У малој породици прослављен је тај дан његова рођења, па је сутра дан пошао у Београд по својим трговачким везама и по1 Из дела »Јужна Стара Србија* од д-ра јов. Хаџи-Васиљевића.

у повратку еа трга 1

до неспоразума она је спремна да врати споразум и хармонију. Али још не бејаше прилике да старица својом улогом изиђе на позорницу. Не дао Бог ни да наступи тако штогод. Данас се у сумрак вратио Цветко из Београда, дочекан оберучке. По вечери је причао шта је било од његових послова, па је причање закључио и предложио да се спава. Цвета је и сама знала да друкчије не може ни рећи, али кад виде како јој он озбиљним тоном рече: лаку ноћ! па кад мало после