Недеља

Страна 14,

Број 1.

ЈЦрквица и околина црквена

Два дневника о распусту - ЛЕПОРЕЛО -

Не само она, већ је и он писао дневник. Млади људи у опште чине разне глупости. Њен је дневник почињао 28. јуном и на првој страни могло је се читати: „Већ смо у летњем стану! Мама још од пута има мигрену; моје су све хаљине већ окачене у шифоњеру. Можда ће доћи себи, али су биле грозно изгужване. За сад су овде у бањи три породице, једна је с четири кћери. Можда такође траже младожење ? За најстарију (45 до 50?) би био : мајор с подагром. Хотелиер тврди, да ће бити красно веме. /. јула. Ово је за очајавање! Од нашега доласка непрестано пада киша и пада. Хотелиер је торокало, ништа не разуме. У општој сали се појавио данас нов гост, кога послуга ословљава: господине професоре. Невјежа је и кад га ког од при 1ађ1е сГ Но1е у ослови, он поцрвени. Био би прилично леп, кад би дао да се мало ошиша. Мамујеувредио; рекао јој је „Моје поштовање" место „Љубим руку". ,Кад смо о томе говорили, рече: „Такви су сви професори: знају и то како се говорило у староме Риму, али како данас треба поздравити даму, то их на университету нико не учи. — То је цела истина. 5. јула. Приновило се много гостију, али саме бабе и ђаци. Један је веома леп и весео, дивно пева и радо би ми се приближио ; али мама вели, да су студенти само за то, да девојка за време игре не би седела а иначе даље од њих. Професор ме је јуче, за време ручка неколико пута погледао, али је одмах обарао очи, чим сам то опазила. Дознала сам, да је природњак и да је баш од скора постао

редован професор. То је опет мама дознала из новина. 8. јула. Говорили смо! Ах тај је озбиљан као да није мушкарац! Не игра, не пуши, не карта се, не игра ни „тенис" и само фантазира о природи. На мој шешир ни да је погледао. Али једно ме је обрадовало. Рекао ми је, да је природа била наспрам мене наклоњена и веома љубазна! 10. јула. Срдим се на његово неискуство. Она *стара машкара, којој сам одредила мајора с подагром, намешта му замке. Такође непрестано фантазира о природи, а он, глупак, не зна, да само за то, да га што пре улови. Кад бих му нешто рекла, да на њој ништа није природно, ни коса, ни зуби. — Сва је имитација. Мама се већ неколико дана забавља с мајорем, расправљају о ревматизму; сиромах тата је такође од њега патио. 13. јула. Установљавамо позориште, даваћемо некакав љубавни комад. Ни једна неће да игра коморницу, али ја ћу узети ту улогу; јер господин професор има да ме пољуби. Можда ће се усудити ? Чини се, већ слободнијим и ошишао се. То је већ добар знак. Мама је данас помагала мајору да сиђе низ степенице, опет га толико стеже ревма, да није могао сићи. Пољубио јој је зато два пут руку; мама рече, да су једино господа из војске галантни. Покојни тата1није био војник. 20. јули. Целе недеље нисам успела да што запишем у дневник. Због проба у позоришту. Карло је грозан човек! Кад дође сцена где има да ме обухвати око паса и пољуби, тресу му се руке и пољубац пуца у ваздух. Редитељ га храбри и слободи, али он вели: „Како да се усудим и да пољубим госпођицу?" А ја му тек не могу рећи да се усуди. 27. јула. Јух! Сва сам узбуђена. Пиколо,

Снимци г. Боре Радовића, чин. Цигатићи у игри Слике м.з враљске бам=е