Недеља
Број 1.
Страна 15.
који изгледа као да не уме ни до три да изброји, подметнуо ми је писмо. Од њега! Изјављује ми љубав. Мама о томе још ништа не зна, али јој ништа нећу рећи све до првог састанка. 5. августа. Ни сањала не бих, шта ће се о распусту десити. Заручени смо, Карло хоће пре почетка школе да се венча. То је било изненађење за бању. Ни једна дама с којом сам играла у позоришту, сад не говори са мном. Ако — оне се срде, а ја имам младожењу. Бити невеста, нарочито је осећање. Већ се при љубљењу не тресе и не дршће ни мало. Господин мајор ми је топло честитао, њему, према свему прија бања. Нестаје му ревматизма и непрестано иде и шета с мамом. 20. августа. Напустила бих записивање; јер због свадбе немам времена, али ипак морам да запишем један догађај: Господин мајор се данас изјаснио и мама је захтевала дан на размишљање. Мислим, једино мене ради. Допустила сам јој. Зашто не — још је млада а мајор је са свим учтив човек, осим што непрестано псује. Али је и тата такође псовао. 1. септембар. Данас је први дан, како сам млада госпођа. Могла бих веома много писати о свадби и т. д. —■ али нека други пут. Дрема ми се. Карло већ није несмео — него грозно одважан човек. Натрапао је на мој дневник и одмах је донео свој. Споразумели смо се, да пишемо заједнички дневник — али сад није на то ни мислити. * * * А његов дневник? /. јула. Посветићу својз бављење у овој бањи проучавању карпатске флоре. Распоред часова: Око 6 час. ујутру устајање. Доручак. Од 7—12 у природу. 12—2 ручак. По подне: опис и класификација нађенога биља. Хербаријум. Вечера. Кореспонденција, новине. 3. јула. Распоред сам затурио и занемарио. Не може се извршивати због разних узрока. Међу гостима су две даме: удова с ћерком. Ћерчица је за обожавање; изгледа, да хоће да кокетује са мном. Али моја одлука о женама је стална: одстрањавају и задржаЕају човека од науке. 10. јула. Чудна ствар! Већ сам десет дана овде, али нисам баш много биља накупио. Грозим се будућности; јер место да идем у природу, одлазим на шеталиште и чекам, док она не прође с мајком туда. Зове се Ирма, има дивне очи и прилично се забавља. Њена мајка иде с некаквим мрзовољним мајорем.
14. јула. Упознали смо се, ја и Ирма, при пробама позоришним. У улози имам да је обухватим и пољубим. Не знам, како ћу то да учиним, како да је к себи привучем и пољубим; а шта бих, кад би ми пришила шамар? Онемогућио бих себи приступ и бављење у бањи. Данас сам журно ботанизирао, али сам и на њу мислио. 19. јула. Јуче сам јој при одласку топло стискао руку и дуго сам јој гледао у очи. Ах, Ирмо — колико те љубим! Али је ипак нисам пољубио. 28. јула. Беше то прошле недеље ужасна душевна мука, док сам се одлучио да јој пишем. Три сам концепта уништио, четврти сам послао по пиколу. Писмо ми није вратила љуби ме. Данас смо имали први састанак. Рече, да сам јој симпатичан и назва ме Карло. Срећан сам, неописано срећан, али сирота Флора! 4. августа. Данас је са мном разговарала њена мама. Испочетка беше ми веоманезгодно; али кад рече, да ништа нема против часнога познанства и љубави, саопштих јој да имам најозбиљније намере и да бих се с Ирмом најрадије и што пре заручио. Господин мајор, који случајно наиђе за време нашег разговора, честитао ми је на Ирми и рече: „Да сте војник, не би сте дуго одуговлачили свадбу. Прославите сутра верење". И тако сутра славим веридбу. Пријатно ме је изненадило, да Ирма добија и мираз. 21. августа. Ново изненађење: добијам таста! Стари мајор се жени мојом будућом таштом. Баш ми је мило — бићу слободнији. А деце можда нећу ни имати. 2. септембра. Брак је дивна ствар — али сирота наука! Са њом је за два месеца свршено. Ирма је најдивнији цветак, који сам икад узабрао. М. Ђ. Бугарски
ЧЕСТИТОСТ — Ј. Е. СЕКАРТ —
Ишли смо оба царским друмом из Писка Табору. Идемо, другар прича о свему могућем а ја сам само слушао. Ишли смо около „ринговке" коју је прескупо начинила пишчанска општина, али за исту није могла наћи глину. Циглана стоји, а цигле гради жид, који
КРАГНОВА ЖЕНСКИХ
ОД КОЖЕ И ПЕРЈА, У НАЈМОДЕРНИЈИМ КРОЈЕВИМА, ПРЕПОРУЧУЈЕ ПОМОДНО ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА КОСТЕ ННКОДИЋН н ДРУГН