Недеља

Страна 52.

Број 4.

ЧИН ДРУГИ Намештај исти ПОЈАВА 1. Наполеон, Бертран, Ла Каз, Гурго, Монтолон. (На столу је корпа од раките са поклопцем). Наполеон . — Ах! да! Шта велите ви, господо ? Је ли ово крај ? По списку, који вам је саопштен, господине Монтолоне, по мојој заповести, је ли вам довољно јасно да се што пре пређе на крајне потребе? Зар нисмо достигли врхунац беда и невоља? Зар се нисмо смањили од глади?.. Али, ви то знате... Је ли истина, Бертране, да два дана нећете ручати, те да би ваше слуге имале шта јести? Бертран . — Истина је, сире... Ја нисам хтео да вам тим бедама досађујем. Овде је горе но у ма каквој војни! Горе се не може замислити! Наполеон . — Друго... Овде, што је најбедније, то је увреда. Диван стан! Пуста колеба, пуна пацова, изложена свима ветровима, кров од катрањиве хартије, коју сунце топи, а киша раствара. Још бољи намештај: поцепана софа, шест кривоногих столица и две крње наслоњаче!.. Ово је права апсана за испаштањеГ И ако сам изгубио своју моћ, слава ми није потамнела. Чак... БеРТРАН (трчи доњем отвору). — Ко Се тамо шуња? Наполеон . — Нико. Јамачно је онај енглески официр, који се јутро и вече мора да уверава јесам ли ја овде, јесам ли жив или мртав. Обично га ви не видите, јер он прилази кад ви нисте

Снимак г. М. Ј. РЈдојеви-ћа, поручника Један од етанова у барутани у Обнлићеау

Сиимак Мих. Ј. Михајловића Сабор у манаетиру Суводопу (у округу тимочкоме)

овде, али тек кад сам ја. За тим он то чини врло тајно. Служба му је врло тешка. Ј1 а К аз . — Какво варварско претварање! Г урго (пружајући руке). — Да га угуше? Монтолон (дижући раменима\ — То ће нам лепо ићи! Н аполеон . — Вратимо се, господо, нашем договору. Од осамдесет хиљада франака, колико је конфисковано пред мојим ропством, само је тридесет хиљада заведено и остављено за регулисавање остатка дуга. Ето зашто немамо најнужније потребе за живот: палидрвца, рубље, ватру... и све остало! Кад сам ја чак морао везати конопцима креветске ногаре за канабе, те да направим довољно дугачку постељу за мене! Баш хоће да нас постепено овде уморе... а никог нема да нас чује и да нам помогне! .. Свему сам ја крив, ја сам несмотрен. Желео сам да освајам ; а не да приевајам. Малмезан је на име моје жене обогатио сам све музеуме, а ја нисам имао ни какве знамените сличице... Било је до 400 милиона дела у Тиљеријама... а ја овде немам ни три стотине франака... Ј1 а К аз . — Сире, ја имам још нешто мало новаца на расположењу у Енгле-