Недеља

Број 5.

Страна 77.

НЕИК1 ЕАУЕБАН Добар савет

Жак, 26 год. Франсоаза, сестра му, 27 год. Догађа се код Жака. Жак: Дакле долазиш ми у гссте? Франсоаза: Тако је, драги брате. Жак: А без сумње и мојој жени ? Франс.: Њојзи не долазим, пошто она није ту. Жак: Откуда знаш ти то ? Франс.: Баш је сад била код нас. Жак: Зар је била код наших родитеља? Франс.: Малочас. Шта више, ја бих се опкладила да је она још та.уо. Жак : (мрзовзљан) — Аха ! А... је ли ти говорила штогод? Франс.: Причала ми је и плакала. Жак.: Дакле баш тако: она те је обавестила ? Франс.: 05авестила ме је Бога ми. Зато сам дотрчала, па бих сад хтела говорити с тобом неколико минута. Жак : Да чујем. Франс,: Је ли истина да хоћете да се разведете ? Жак: Сасвим је тако. Дозлогрдило ми је. Франс.: 'Го је све комедија. Жак: Није него драма, права драма. Франс.: После са\\о двогодишњег бракг! Жак: Ал' зато ћу запа\\тити ове две године. Франс.: Она се жали на тебе, много се жали. Ако је тачно оно, што ми је она рекла... Жак : Шта ти је рекла ? Франс.: Све. Жак: Марта је полудела. Франс.: Од туге. Жак: Није, него баш полудела од глупости, од љубоморе. Она измишља сасвим немогућне ствари. Она због неких будалаштина сумња у моју верност. Франс.: Њојзи је пало шака једно писмо. Зовеш ли то будалаштином ? Жак: Како! Зар се она усудила да ти прича о писму? Франс.: Причала ми је. Па шта се због тога чудиш ? Жак: Непристојно је говорити с тобом, ти ниси удата, и ти не знаш ништа о животу, о тим интимним стварима. . Франс.: Ако мислиш да сам ја овом причом о писму дознала нешто, што би ми било ново или изгубила какве илузије, онда се вараш. Има већ доста времена од кад су одлетеле моје илузије.

Жак: Свакако ти не би требала то тако јавно казати. Франс.: Марта је погрешила што је схватила ствар тако трагично. Да сам ја била на њеном месту, ја бих се смејала. Али то је разумљиво по Богу брате ! Она је нашла женско писмо, љубавно писмо управљено теби... Жак: А где је она нашла то писмо, ако смем питати ? Франс.: У једној фијоци. Жак: А у каквој фијоци ? У фиј^ци мога писаћег стола. Био саи заборавио да извучем кључ. Она дира моје хартије, а ја то не допуштам. Франс.: Она је тражила... Жак: А шта је тражила ? Тражила је да ме ухвати ? Ништа друго. Франсоа: То је врло могућно. А ко је крив ? Ти. Жак: Немој молим те. То писмо... то писмо... пошто морам да се објашњавам о томе с тобом, са својом сестром... Франс.: О, причај само, немој оклевати ваздан. Жак: Дакле то писмо није садашње.... разумеш ли? То је још из раније... Франс : Од једне бивше? Жак: Да, сасвим тако. Нисам га био бацио... ради успомене. Франс.: И то са фотографијом си га чувао. Марта ми рече да је била и фотографија у писму. Жзк: А, зар ти је и то рекла ? Франс.: Врло лепа женска, како чујем ! Жак; Е то није рђаво. Дакле даље; кад сам се вратио, видео сам Марту, била се намрштила као да хоће да ме убије; осетио сам да ту има нечега. Франс.: И нечега крупног, можеш слободно рећи. Жак : Ја сам је испитивао. Она је планула. Мене обузе оправдани гњев. Пале су речи... Франс.: И то оштре. Жак : Сасвим тако ; па се ишло све даље и даље... Франс,: Дошло је до тога да сте се мислили развести. Жак: Па тако је Бога ми. Признаћу ти да се такве сцене и сувише често догађају код нас. Доста је било. Ја сам уморан од тога живота. Франс.: Нема ни пола сахата од како ми је она рекла то исто. А ја баш не налазим да је то тако страшно. Жак: А шта би ти хтела ? Франс.: Марта је била глупа што је у твоме одсуству претурала по твојим стварима. Али ти, ти си будала — ако је истина оно што ти кажеш — ти си будала да чуваш пи-

Спреме за удаваче и девере у највећем избору — препоручује

ГАМНТЕРИСКА и ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИИА и ДР7ГА БЕОГРАД