Недеља

Број 7

Страна 117

-— А што сте ме поплашили тако? викну доктор ушав у собу. Ја мислим ви сте већ у друштву с вашим прецима а ви чили и весели. Што сте ме звали? Та ви ето, чисто пливате-у срећи и задовољству. — Па то баш и јесте узрок зашто сам вас звао. Осећам се тако добро, да ми је ваш савет преко потребан, одговори Монмориљон. — То не разумем. —■ А ја још мање, мој докторе, Р{ажите ми јесте ли ви кад год гледали красан позоришни комад„Познајесен" од Мељака и Халевија? — Чудно питање ! Разуме се да сам га гледао. Тирон је у њему најодличнија улога — Тако ми слим и ја. — Сећате ли се како се овај шездесетогодишњи Тирон још добро осећао. Он је једино о томе водио бригу како ће напунити свој подрум што бољим винима и своју кујну што бољим јелима, то му је било једино задовољство. Али једног лепог дана наш Тирон спази некакво

Слика 2. ПР05Е* бЕЖИЧНИ^ ТЕ/1ЕГР#ФО/А

девојче у башти и на први поглед обузе га неко чудно осећање. Зрак пролетњег сунца засија му у души. Осе ћао се као да се изнова родио; кра му поче живље радити, просто се подмладио — заљубио се као какав младићЕто, драги докторе, ија се сада налазим у истоме лудом стању"у коме се и Тирон налазио. — А, није могућно ? — Части ми моје, тако је. Ја сам ево ушао већ у познујесен својега живота, па ипак осећам да и у Новембру може бити жарких дана. Болестан сам, по свој прилици, јер иначе откуд бих могао имати толику вољу. да се женим. — То је одиста незгодан положај, рече доктор узев старца. Пулс му је лупао као добош, кад се удара ђенералмарш.,. А откуд то? То је бин и сам Монмотоме каква

гешко ооЈаснити , Јер риљон није умео да да о рачуна. Младићска страст, која се тако неочекивано појавила у срцу њего-