Недеља

Страна178

Број 10

Али он опет устукну: Чисто му се коса подиже, кад га она опет поче онако дуго, и горко, горко да гледа и проплака. — Кучка је она, а не кћи! — Ништа више није требало. Јовча је све, у трен, одмах све знао. Да их је обешчастила и зашта, од чега и како је болесна. Зашта је кући нема. Само прегризе језик.

— Не бој се пријатељу. Оздравиће она. Не одричем се ја. И болесну ја ћу да је узмем. — Нема јој лека! Пресече их Јовча. Чак их и не испрати кад они уплашено пођипаше, брзо одоше. Огледа их из собе у коју се затвори. И, онда заћута. Ћута, ћута. Све живо посакри се и са трепетом ишчекиваше кад ћа он да изиђе и све их

Снимак капетана Дамјановића БАТЕРИЈА- 3 ДИВИЗИОНА БРДСКОГ АРТИЉЕРИСКОГ ПУКА У УЖИЦУ (Запрегнута, пред касарном)

— Ав! И брзо не гледајући ни какав изгледа, одјури гостима. — Пријатељи! Али брзо застаде. Сам се уплаши од страшне шупљине свога гласа. Врати се. Изиђе у кујну. И кад виде да никога нема, завуче песницу у уста и загризе је, те крв потече. И кад га бол од уједа освесги, врати се гостима и продужи : — Пријатељи, кћи (а то „кћи" гушило га) болна је. Данас, сутра, ако не умре. Пријатељи уплашено пођипаше. Почеше да га теше, жале. А несуђени таст чак се и заплака, тешећи га.

побије. Али он једнако у соби преседе. Нити се диже, ни прошета, ни уздахну, ни затражи свеће, постеље, ништа. — После ђипи. Сам изведе коња и по ноћи одјури у село, у чивлук. Али је тамо не нађе. Ма да је чивчије био, на муке метао, мислећи да неће да му је прокажу, пошто знају да ће је он убити, ипак је не нађе. И заиста, тамо она није била. Мајка јој, зналаједаће је он тамо тражити, и зато је сакрила њу у варош, у комшилуку. У зору се кући врати. Опет му на очи нико не изиђе. Опет се он затвори у собу и цео дан и целу ноћ цре-